Zdravka Majkić je nastavnica engleskog jezika sa višegodišnjim iskustvom u formalnom i neformalnom obrazovanju. Tokom rada u školi sarađuje sa učenicima različitih uzrasta i potreba, uključujući i decu koja pohađaju nastavu po individualnim obrazovnim planovima. Poseban fokus stavlja na inkluziju, digitalizaciju obrazovanja i osnaživanje učenika kroz inovativne metode učenja. Aktivno učestvuje u međunarodnim projektima, naročito u okviru Erasmus+ programa, gde realizuje radionice i izrađuje publikacije na teme inkluzije, digitalnih tehnologija i interdisciplinarnog pristupa nastavi. Autorka je i koautorka stručnih radova i seminara namenjenih nastavnicima, sa akcentom na primenu digitalnih alata i veštačke inteligencije u obrazovanju. Njena stručna interesovanja obuhvataju digitalno obrazovanje, metodiku nastave stranih jezika, razvoj nastavnih resursa i podršku nastavnicima u unapređivanju profesionalnih kompetencija. Na konferencijama i obukama rado deli iskustva iz prakse i promoviše ideju da tehnologija treba da bude sredstvo za kreiranje kreativnog, inkluzivnog i podsticajnog obrazovnog okruženja.

Алекса је дипломирани педагог и специјалиста за интернет технологије. Запослен је у Заводу за унапређивање образовања и васпитања, у Центру за професионални развој запослених у образовању, на пословима саветника координатора.
Бави се развојем и увођењем дигиталних образовних технологија, припремом и реализацијом националних обука наставника, као и применом и развојем вештачке интелигенције у образовању.

Aleksandar je osnivač kompanije „Geek Area“, koja pomaže firmama da se digitalizuju i unaprede svoje poslovanje kroz IT rešenja. Takođe je pokrenuo i vodi „SERB-CRAFT“, najveću Minecraft server mrežu u Srbiji, koja svakodnevno okuplja više od 2500 igrača. Od ranih početaka aktivno je uključen u organizaciju „Nauči me“ i učestvovao je u svim njenim projektima. Ima iskustvo u vođenju IT projekata, naročito u obrazovanju, mentorstvu i digitalizaciji. Njegove veštine uključuju programiranje, vođenje projekata, sajber sigurnost, veb dizajn i korišćenje raznih digitalnih alata. Voli da radi na projektima koji unapređuju obrazovanje i poslovne procese.

Aleksandra radi kao učiteljica u Internacionalnoj školi “Crnjanski” u Jagodini. Digitalne tehnologije kontinuirano primenjuje u STEAM projektima stvarajući podsticajno i kreativno okruženje za učenje kako bi svoje učenike motivisala za sticanje veština 21. veka. Višestruko je nagrađivana za primenu autorskih interdisciplinarnih sajtova i obrazovnih softvera, zasnovanih na aktivnom učenju i inovativnim modelima rada. Autor je brojnih radova u stručnim i naučnim časopisima.

Aleksandra Vujičić je pedagoškinja za likovno vaspitanje u PU “Dečja radost” u Ćupriji. U ovoj ustanovi je zaposlena od 2008. godine kao stručna saradnica, a radila je i kao koordinatorka na brojnim projektima ministarstva i UNICEF-a. Na projektu “Predškolska onlajn zajednica učenja – učimo i menjamo praksu” radila je kao facilitatorka i koordinatorka, a bila je i članica Radne grupe za odabir radova na Pasošu za učenje. Između ostalih, koordinirala je obuke vaspitnog kadra “Inkluzivno predškolsko vaspitanje – unapređivanje digitalnih kompetencija praktičara u predškolskim ustanovama” i “Etika i integritet” koje su se realizovale onlajn. Ima i iskustvo kao realizator u izvođenju obuka sa odraslima (zaposleni i roditelji), neposredno i onlajn.

Ana Bakić je vaspitačica u PU “Marija Munćan” u Majdanpeku. U neposrednom radu sa decom, kao i za lični profesionalni razvoj, koristi integrisani pristup učenju i digitalne tehnologije za razvijanje realnog programa. Aktivno učestvuje u projektima na eTwinning portalu, STEM Discovery kampanji, Nedelji kodiranja. Otvorena je za nove ideje i načine rada sa decom, posebno one koje deci pomažu da razviju kompetencije potrebne za celoživotno učenje.

Ana je nastavnica francuskog jezika u OŠ “Dr Dragan Hercog”. Diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Učesnica i nosilac aktivnosti u nekoliko projekata na temu upotrebe digitalnih tehnologija u obrazovanju. Svoj rad usmerava na primenu IKT u nastavi stranih jezika. Planiranjem i izvođenjem nastave na daljinu bavi se duže od 10 godina. Aktivno učestvuje u Erasmus+ projektima, sa iskustvom u međunarodnoj saradnji i inovativnim obrazovnim praksama.

Ana je direktorka Predškolske ustanove „Včielka“ Bački Petrovac, po profesiji vaspitač u predškolskom vaspitanju i obrazovanju sa dodatno zavrešnim Pedagoškim fakultetom, smer profesor razredne nastave. U ulozi vaspitača je bila 14 godina i ovaj period doneo je bogato iskustvo u radu sa decom i mogućnost učestvovanja u različitim oblicima stručnog usavršavanja, te u međunarodnim projektima, posebno u projektima Erasmus+. Učesnik je brojnih mnogih stručnih skupova na kojima je imala priliku da prikaže primere svoje prakse i prakse ustanove u kojoj je zaposlena. Uska saradnja sa Pedagoškim zavodom Vojvodine, Savezom udruženja vaspitača Srbije i Savezom udruženja vaspitača Vojvodine sa temama Podržavanje dečje inicijative kao važna dimenzija u građenju odnosa i Upotreba IKTa na primeru jednog projekta. Bila je jedan od izlagača u okviru savetovanja za direktor predškolskih ustanova u okviru projekta „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje“ MP.

Andrijana je stručna saradnica pedagoškinja u Predškolskoj ustanovi „Včielka“ u Bačkom Petrovcu, pedagoška savetnica i savetnica spoljna saradnica Školske uprave Novi Sad. Zajedno sa svojim timom iz ustanove podstiče da digitalna tehnologija doprinese da aktivnosti predškolske ustanove budu vidljive u svetu obrazovanja. Stekla je značajno iskustvo kao mentor na programu od javnog značaja koji je za cilj imao podršku razvoja digitalnih kompetencija praktičara u predškolskim ustanovama. Kroz autorstvo i učešće kao partner na više Erasmus+ (KA1, KA2) projekata. Stekla uvid u sistem predškolstva u evropskim zemljama. Jedan je do odgovornih autora i koautor priručnika „Avanture učenja izvan zidova vrtića i škola“ gde su prikazana iskustva PU „Včielka“ u razvoju digitalnih kompetencija kod dece i odraslih. Bogato iskustvo u predstavljanju primera prakse na konferencijama, stručnim skupovima, savetovanjima na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. U oblasti obrazovanja posebna interesovanja usmerena su sem IKT-a i na razvijanje modela tranzicije. Posebno ponosna na rad na pilotiranju platforme Pasoš za učenje gde je kroz korišćenje različitih digitalnih alata, zajedno sa svojim timom vaspitača i med.sestara vaspitača razvijala internu obuku i kroz nju horizontalno učenje u svojoj ustanovi.

Ania Bourgeois je viša analitičarka obrazovnih politika i sistema u okviru mreže Eurydice, koja je deo koordinacionog odeljenja Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu (EACEA). Ima bogato iskustvo u prikupljanju i analizi kvalitativnih i uporedivih podataka o podučavanju i učenju ključnih kompetencija u školama, uključujući digitalno, preduzetničko i građansko obrazovanje.

Benjamin je diplomirao i magistrirao na Edukacijsko-rehabilitacijskom fakultetu Univerziteta u Tuzli, odsjek Specijalna edukacija i rehabilitacija. Trenutno je doktorand na istom fakultetu. Dodatno se usavršavao u oblastima Montessori pedagogije, senzorno-integracijske terapije i reedukacije psihomotorike.

Radno iskustvo je sticao kao stručni saradnik u inkluzivnom obrazovanju, vaspitač u specijalnom obrazovanju i kao konsultant za inkluziju u privatnim predškolskim ustanovama. Trenutno je zaposlen kao asistent na Edukacijsko-rehabilitacijskom fakultetu Univerziteta u Tuzli.

Bojana Mitričeski Anđelković radi kao nastavnica geografije u osnovnoj školi i ima višegodišnje iskustvo u radu sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Tokom svoje karijere posvećena je unapređivanju nastave kroz inovativne pristupe, integraciju digitalnih tehnologija i primenu savremenih pedagoških metoda koje podstiču aktivno učenje i inkluzivnost. Više puta je prezentovala primere dobre prakse na nacionalnom i međunarodnom nivou, a svoje iskustvo i rezultate rada deli sa kolegama u Srbiji i Evropi. Vodila je radionice o primeni digitalnih alata u nastavi u Briselu, Ljubljani, Beogradu, Vidinu, Varšavi i Nišu, gde je imala priliku da predstavi načine na koje tehnologija može doprineti kvalitetnijem i kreativnijem obrazovanju. Sertifikovani je nastavnik National Geographic Education, Microsoft Innovative Educator, kao i ambasador mreža Scientix i EDU-ARCTIC, kroz koje aktivno promoviše upotrebu naučnih i digitalnih resursa u obrazovanju. Njena profesionalna misija je da inspiriše učenike da istražuju svet oko sebe, razvijaju kritičko mišljenje i postanu odgovorni građani koji razumeju značaj održivog razvoja.

Bojana je docentkinja na katedri za socijalnu politiku i socijalni rad Filozofskog fakulteta u Nišu, konsultantkinja organizacijama koje se bave inkluzijom i uslugama u zajednici.

Boris Milićević radi kao vaspitač u PU “Čika Jova Zmaj” u Smederevskoj Palanci, gde je i koordinator tima za projekte i donacije. Bavi se pisanjem i koordinacijom projekata, među kojima su Erasmus+ projekti Boost Badges (KA210), Technologized (KA121), Curriculum Reform (KA121), kao i projekat Krila kulture (Ekumenska humanitarna organizacija). Pored rada sa decom, angažovan je i na poslovima administracije vebsajta i pružanju tehničke podrške na različitim aktivnostima, poput dečjih predstava.

Borut je sekretar u Odeljenju za digitalno obrazovanje Ministarstva prosvete Slovenije. Stručnjak je za razvoj obuka i podrške nastavnicima, digitalnu pedagogiju, interaktivne e-materijale i istraživačko-razvojne projekte koje sufinansiraju nacionalni programi, Evropski socijalni fond, Fond za oporavak i otpornost i Erasmus+.

Član je stručnih grupa u Sloveniji i Evropskoj uniji (za digitalno obrazovanje, STEM i veštačku inteligenciju) i autor brojnih članaka u naučnim i stručnim časopisima, kao i učesnik panela na nacionalnim i međunarodnim konferencijama.

Dejan Nikolić diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Nišu. Trenutno je zaposlen kao nastavnik u Tehničkoj školi u Zaječaru. Učesnik je u programima Dostignuća mladih Srbije, Fondacije Petlja (nastavnik za 21. vek), Zavoda za obrazovanje i vaspitanje (član tima za polaganje maturskog ispita na smeru: elektrotehničar računara), Erasmus programa u školi, član Inženjerske komore Srbije. Incijator je takmičenja Galaksija kup i Zimske škole programiranja u Zaječaru. Mentor je timovima učenika na takmičenjima Centra za talente, konferenciji studentskih projekata Elektronskog fakulteta u Nišu, fakulteta Metropolitan i takmičenja za najbolje tehnološke inovacije u Srbiji.

Dobrinka Kuzmanović je vanredna profesorka na Univerzitetu u Beogradu – Filološkom fakultetu, s doktoratom iz psiholoških nauka. Na polju naučno-istraživačkog rada bavi se razvojem i učenjem u formalno-obrazovnom kontekstu, digitalnom pismenošću učenika i zaposlenih u obrazovno-vaspitnim ustanovama, bezbednim ponašanjem na internetu, digitalnom dobrobiti mladih itd. Istraživačko iskustvo stekla je rukovođenjem i učešćem u brojnim međunarodnim i domaćim projektima. Autorka je monografija, naučnih članaka, obrazovno-političkih dokumenata, programa obuka, kao i stručnih vodiča. Dobitnica je niza nagrada, među kojima se ističu: Nagrada za popularizaciju savremene psihologije „Živorad Žiža Vasić” (2024), Nagrada za medijsku pismenost „Dragan Janjić” (2023) i Nagrada za doprinos razvoju digitalnog obrazovanja – EdTech Western Balkan Awards (2021).

Panagiotis je savetnik za projekte u Odeljenju za platforme, studije i analize Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu, kao i spoljni predavač na Katedri za digitalne sisteme Univerziteta u Pireju. Doktorirao je na Univerzitetu u Jivaskili (Finska) iz oblasti kreativnosti, a poseduje dugogodišnje iskustvo kao učitelj, nastavnik muzike, direktor škole i trener nastavnika.

Od 2012. do 2020. radio je kao menadžer projekata i vođa tima u Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije, gde je, između ostalog, vodio razvoj Evropskog okvira za digitalno kompetentne obrazovne organizacije (DigCompOrg), SELFIE alata za procenu digitalnih kapaciteta škola i Okvira preduzetničkih kompetencija (EntreComp).

Od 2021. do 2023. radio je kao viši naučni saradnik u Nacionalnom istraživačkom savetu Italije, u Institutu za obrazovne tehnologije, gde je bio angažovan na projektima vezanim za računarsko razmišljanje i digitalne kompetencije nastavnika.

Njegova istraživačka interesovanja obuhvataju digitalne i preduzetničke kompetencije, kreativnost, računarsko razmišljanje, inovacije i digitalnu transformaciju obrazovanja, obuka i celoživotnog učenja. Objavio je veliki broj radova u ovim oblastima (preko 6850 citata) i održao brojna plenarna predavanja na događajima širom Evrope i sveta.

Dr Paul Aterton je osnivač i izvršni direktor inicijative Fab i njene vodeće platforme AI-for-Education.org. Ova inicijativa radi na tome da deca u zemljama sa niskim prihodima jednako imaju koristi od inovacija u oblasti veštačke inteligencije u obrazovanju, kao i na tome da se AI iskoristi za rešavanje globalne krize u učenju.

Poslednjih 20 godina podržava unapređenje obrazovanja u zemljama sa niskim prihodima kroz različite uloge — u akademskom okruženju (na UCL Institute of Education), u državnim strukturama (u okviru UK Department for International Development), kao i kroz razvoj organizacija.

U osnovi njegovog rada nalazi se fokus na unapređivanje ljudskih kapaciteta, procesa i obrazovnih politika kroz tehnologiju i inovacije.

Snežana Vuković, doktor psiholoških nauka, psihološkinja, specijalista i master menadžmenta i organizacije obrazovnog sistema, doktor pedagoških nauka (rođena 26. maja 1964).

Pomoćnica ministra u Sektoru za prevenciju i zaštitu od nasilja i inkluziju ranjivih grupa u Ministarstvu prosvete Republike Srbije i profesorka na Univerzitetu Union u Beogradu.

Članica je više međusektorskih tela u Vladi Republike Srbije i stručnih radnih grupa, kao i članica EPAN Biroa od 2023. godine i EPAN mreže za obrazovne politike – nacionalna koordinatorka/članica Koordinacione mreže Saveta Evrope od 2017. godine. Članica je Odbora Evropske agencije za pos i inkluzivno obrazovanje.
Autorka je više stručnih knjiga i radova u naučnim časopisima.

Dr Dragana Malešević je dvostruki doktor nauka – doktor didaktičko-metodičkih i doktor pedagoških nauka. Zaposlena je na VŠSSOV u Kikindi kao profesorka. U radu sa studentima primenjuje različite digitalne igračke i razvija njihove digitalne kompetencije. Njene knjige o QR kodovima iz edicije “Knjige sa kojima se raste” su 2023. godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu osvojile nagradu Dečja knjiga godine, a iste godine izdavač PROVENS je na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu zbog ovih knjiga nagrađen Specijalnom nagradom za doprinos dečjem izdavaštvu. Upotrebu QR kodova prometnula je i u srpsko-ruskom i u srpsko-engleskom rečniku za decu i time omogućila da se učenje stranog jezika ostvaruje audio-vizuelno.

Duša je direktorka Računarske gimnazije u Beogradu. Profesorka računarske grupe predmeta u Matematičkoj gimnaziji i u Računarskoj gimnaziji u Beogradu. Instruktorka Oracle Akademije za međunarodne obuke stručnog usavršavanja za nastavnike za kurseve baza podataka i Java programiranja. Nosilac zvanja Pedagoški savetnik. Jedan od autor plana i programa za Odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku po kojem se radi u preko 50 odeljenja u gimnazijama širom Srbije, trener obuka za nastavnike i autor elektronskih udžbenika za rad nastavnika i učenika za predmete Baze podataka i Objektno orijentisano programiranje (Zavod za unapređivanje obrazovanja).

Autorka više knjiga iz oblasti programiranja, među kojima su i dva odobrena udžbenika za gimnazije za predmet Računarstvo i informatika u trećem i četvrtom razredu. Dobitnica nagrada: Кreativna škola 2008/09, Srbija – druga nagrada u kategoriji srednjih škola za projekat “Moderne tehnologije u praktičnoj primeni teorijskih znanja i timski rad učenika” i Evropski forum inovativnih nastavnika, Majkrosoft, 2008, Hrvatska – treća nagrada u kategoriji kolaboracije za projekat “Exploring Science through Bogging” i učešće na svetskom forumu inovativnih nastavnika – Majkrosoft, Hong Кong, Кina.

Oracle Akademija već 25 godina unapređuje računarske nauke na globalnom nivou, kako bi pospešila usvajanje novog znanja, razvoj veština, inovacije i raznolikost u oblastima tehnologije.

Tokom ovog predavanja će biti predstavljeni načini saradnje sa osnovnim, srednjim i višim školama i fakultetima, kao i nastavni planovi i programi koji su kroz ovu saradnju nastavnom kadru besplatno dostupni, sa posebnim osvrtom na kurseve o veštačkoj inteligenciji.

Nastavnici koji su članovi Oracle Akademije dobijaju pristup modernoj online obrazovnoj platformi, Member Hub-u, preko koje mogu pristupiti kvalitetnim kursevima iz oblasti baza podataka, Java programiranja, veštačke inteligencije, Oracle Cloud infrastrukture i drugih oblasti. Nastavnici i profesori mogu da prođu različite obuke stručnog usavršavanja samostalno, u terminima koji im odgovaraju. Rad sa učenicima i studentima je dostupan na više načina.

Probrani alati Oracle kompanije mogu besplatno da se koriste za nastavu, a učenici i studenti mogu da dobiju međunarodno priznate sertifikate, i u okviru predmeta Baze podataka u IT odeljenjima u gimnazijama širom Srbije, ali i u drugim školama koji imaju savremene računarske predmete.

Edina Đorović je vaspitačica u Predškolskoj ustanovi “Naša radost”, gde radi sa decom u dvojezičnoj vaspitnoj grupi. Kao eTwinning i Scientix ambasadorka, aktivno je uključena u promovisanje inovativnih pristupa u obrazovanju. U ovoj ulozi promoviše STEAM pristup u obrazovanju, inspirišući mlade umove da istraže svet nauke, tehnologije, inženjeringa, umetnosti i matematike.

Filiz je diplomirala računarsko inženjerstvo i obrazovanje iz oblasti računarstva, a takođe poseduje master i doktorat iz oblasti obrazovnih tehnologija i digitalne pedagogije (Computer Education and Instructional Technology – CEIT).

Sa skoro dve decenije iskustva u Velikoj narodnoj skupštini Turske (kao sistem analitičar i koordinator za obrazovanje), 2017. godine prelazi u akademsku sferu, gde postaje nastavnica na Katedri za CEIT Univerziteta Manisa Celal Bayar. Zvanje vanredne profesorke stiče 2022. godine.

Od septembra 2022. do avgusta 2023. boravila je na Johannes Kepler Univerzitetu (JKU) u Lincu kao istraživačica na postdoktorskom projektu posvećenom integraciji računarskog razmišljanja u STEM obrazovanje. Nakon toga je, od avgusta 2023. do septembra 2025, radila kao viša istraživačica na JKU Linz.

Trenutno radi kao postdoktorka istraživačica na Univerzitetu u Gracu, na projektu posvećenom digitalizaciji u ranom obrazovanju. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju digitalno obrazovanje i digitalizaciju obrazovnog sistema.

Saradjuje sa Interdisciplinarnom akademijom za nastavnike (Interteacher.org), ONTOLAB-om Univerziteta Hačetepe (Hacettepe University) i JKU STEM Education timom.

Dr Mumcu je autorka brojnih naučnih radova i učesnica međunarodnih projekata. Sebe vidi kao sistemsku i instruktivnu dizajnerku, posvećenu spajanju tehnologije, pedagogije i sadržaja u skladnu celinu.

Goran Stanković diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu. Profesionalnu karijeru započeo je u Tehničkoj školi u Zaječaru, gde je radio kao nastavnik informatike u periodu od 2000. do 2004. godine. Napredovao je na poziciju pomoćnika direktora (koju je obavljao u periodu od 2004-2014. godine), a od 2014. godine obavlja funkciju direktora škole. Aktivno je uključen u stručne i organizacione aktivnosti, uključujući učešće u Erasmus programima u školi. Takođe je licencirani ispitivač ECDL programa i organizator takmičenja Galaksija kup. Pored toga, obavlja funkciju sekretara Zajednice elektrotehničkih škola Srbije.

Ivana Joksimović je radnu karijeru započela u Šapcu kao vaspitačica u okviru pripremnog predškolskog programa u PU “Naše dete”. Nakon polaganja pripravničkog ispita i sticanja licence karijeru nastavlja kao vaspitač grupe u vrtiću “Radosno detinjstvo” u okviru PU Čukarica, gde je od 2023. godine rukovoditeljka objekta. Pohađala je različite obuke i seminare i autorka/koautorka je radova za stručne skupove vaspitača na Tari i u Kladovu. Takođe, aktivno je uključena u implementaciju Osnova programa i aktivnosti Profesionalne zajednice učenja. U okviru Sajma knjiga je zajedno sa kolegama organizovala interaktivnu radionicu sa decom i roditeljima.

Ivana je master defektolog i doktorantkinja inkluzivnog obrazovanja na Institutu za pedagogiju Univerziteta „Sv. Ćirilo i Metodije“ u Skoplju. Zaposlena je kao stručna saradnica za obrazovanje i koordinaciju obrazovnih asistenata u Specijalnoj osnovnoj školi sa resursnim centrom „Idnina“, kao i predsednica i projektna menadžerka u Institutu za autizam – Skoplje.

Specijalistkinja je za autizam i istraživačica sa više od 12 godina praktičnog iskustva u radu sa osobama sa autizmom i teškoćama u razvoju, kao i u senzorno-integracionoj terapiji. Aktivno učestvuje u Erasmus+ projektima (IEC-ADE, Autism_PCP, Autism Friendly Spaces, ITSS-LAII, LEBEL) kao nastavnica, trener i istraživač. Od 2017. godine vodi razvoj više obrazovnih intervencija. Koordinatorka je i trener u programu „Autizam – socijalne veštine i pozitivno roditeljstvo“ u saradnji sa UNICEF-om u Skoplju.

Njena ekspertiza uključuje intervencije i primenu tehnologije u obrazovanju, senzorno-integracionu terapiju, istraživanje, razvoj kurikuluma i trening programa, kao i upravljanje projektima u oblasti pružanja dodatne obrazovne podrške učenicima.

Jagoda Korać je završila Visoku strukovnu školu za obrazovanje vaspitača – specijalizaciju
u Predškolskoj ustanovi “Naša radost” radi više od 25 godina. Uč̣estvovala je kao predavač̣ na Struč̣nom susretima vaspitača na Tari, na Zlatiboru, na međunarodnoj konferenciji “Horizonti” u organizaciji Visoke strukovne škole za obrazovanje vaspitača, ba međunarodnoj konferenciji Struč̣nih saradnika i vaspitač̣a u Bijeljini, učestvovala je u Erazmus projektima , u globalnim projektima “Climate Action”, “Global Goals”, “Aqua Mind”, dobotnik je mnogobrojnih NQL i EQL za etwinning projekte, autor je akreditovanog seminara “STEAM pristup u obrazovanju”.

Jasmina Majstorović je vaspitačica u vrtiću “Radosno detinjstvo” i aktivno učestvuje u građenju kulture vrtića kroz
projektovanje prostornih celina, izradu scenografije za različite potrebe, estetiku prostora. Poseduje veštine u oblasti primene IKT alata, pa je na nivou vrtića angažovana za izradu različitih video i drugih materijala. Koordinatorka je Tima za zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja i diskriminisanja na nivou vrtića, gde aktivno učestvuje u izradi Akcionog plana i praćenju njegovog sprovođenja. Učestvovala je na konkursima za najbolje didaktičko sredstvo u organizaciji Udruženja vaspitača. Zbog svojih veština i kreativnosti, često je angažovana i za scenografiju različitih događaja na nivou PU u kojoj radi.

Jelena radi kao koordinatorka za međunarodne odnose, zadužena da obezbedi da REM (Regulatorno telo za elektronske medije) nastavi da ima aktivnu ulogu u međunarodnoj saradnji sa drugim regulatornim telima (bilateralno i multilateralno), kao i kroz predstavljanje i aktivno učešće u međunarodnim organizacijama poput Evropske platforme regulatornih tela (EPRA), Mediteranske mreže regulatornih tela (MNRA), Centralnoevropskog regulatornog foruma (CERF) i Crnomorskog regulatornog foruma (BRAF).

Prati proces evropskih integracija Srbije, posebno kroz pregovaračka poglavlja 10 i 23, proces pregovora i usklađivanje podzakonskih akata. Takođe je kontakt osoba za projekte u kojima je REM korisnik sredstava.

Autorka je dve publikacije: „Usluge na zahtev i evropska audiovizuelna dela u evropskom medijskom okruženju“ i „Komunikaciona strategija Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji“.

Završila je magistarske studije evropskih studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Stalno je u potrazi za novim mogućnostima obrazovnog usavršavanja, formalnog i neformalnog. Organizovala je brojne nacionalne i međunarodne sastanke, konferencije, radionice i obuke.

Jelena je nastavnica u srednjoj umetničkoj školi, direktorka organizacije “Dan” i majka dečaka sa autizmom. Aktivistkinja i zagovaračica promene politika koje se tiču kvaliteta života dece i mladih sa teškoćama u razvoju i njihovih porodica.

Kristina je pedagoškinja, zaposlena u CIP-Centru za interaktivnu pedagogiju na poziciji stručnjakinje za obrazovanje. U dosadašnjem radu bila je posvećena saradnji sa zaposlenima u vaspitno-obrazovnim ustanovama, uključivanju dece iz osetljivih grupa u sistem obrazovanja, kao i pružanju podrške roditeljstvu korišćenjem digitalnih alata.

Kristina Fratrović je stekla titulu diplomiranog inženjera matematike na Matematičkom odseku PMF-a u Zagrebu. Zaposlena je u OŠ “Dubovac” u Karlovcu kao učiteljica matematike i informatike. Autorka je radnih beležnica iz matematike. Predavač je na konferencijama u Hrvatskoj i u svetu gde predstavlja rad s učenicima u STEM području.

Kristina je učiteljica savetnica informatike u OŠ”Matija Gubec” u Cerniku s dugogodišnjim iskustvom u podučavanju i mentorisanju učenika. Aktivna je članica Udruge Suradnici u učenju, gdje učestvuje u međunarodnim projektima poput BIG – Budi internet genijalac, Digital First i EducationalAI. Koautorka je dva priručnika o primeni veštačke inteligencije u obrazovanju, izrađenih kao podrška učiteljima u vođenju VI u nastavu. Njeno profesionalno delovanje usmereno je na razvoj digitalnih kompetencija, etičku i svrhovitu primenu tehnologije te jačanje kritičkog mišljenja učenika.

Višestruko je nagrađivana od strane Ministarstva znanosti i obrazovanja kao najuspješnija odgojno-obrazovna djelatnica. Aktivno učestvuje u zajednici učitelja i nastavnika kao voditeljica Županijskog stručnog vijeća za informatiku Brodsko-posavske županije. Članica je programskog odbora međunarodnog izazova Dabar i autorka zadataka za takmičenje. Kao ambasadorka inicijative EU Code Week i Microsoft Innovative Educator Expert, promoviše demokratizaciju kodiranja i inovativne pedagoške pristupe. Redovno učestvuje na konferencijama i stručnim skupovima i deli primjere dobre prakse kroz članke, radionice i predavanja.

Lazar Đoković je master inženjer menadžmenta i doktorand na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu. Radi kao karijerni savetnik, omladinski radnik i edukator i već preko 9 godina aktivno radi sa mladima i pruža im podršku na putu ličnog i profesionalnog razvoja. Pored angažovanja u Job info Centru, Lazar je angažovan kao asistent na Fakultetu za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije (MEF), kao i recezent ispred redova studenata u okviru Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT). U proteklih nekoliko godina, na osnovu prepoznate ekspertize, imao je priliku da učestvuje u velikom broju radnih i ekspertskih grupa, čiji se rezultat prepoznaje u okviru priznavanja i profesionalnizacije zanimanja, unapređivanju zakonske regualtive, kao i doprinosu razvoja standarda zanimanja. Na osnovu volonterskog iskustva i rada u omladinskom sektoru Lazar je imao prilike da učestvuje u kreiranju različitih usluga za mlade, u radu lokalnog Saveta za mlade u Kragujevcu i Nacionalnog Saveta za mlade Vlade Republike Srbije, što ga je dovelo i do pozicije predsednika Upravnog odbora NAPOR-a (Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada), dok je trenutno predsednik Upravnog odbora Job Info centar asocijacije, prve profesionalne asocijacije koja ima za cilj unapređivanje kvaliteta usluga karijernog vođenja i savetovanja. Veruje u potencijal svake osobe i koncept celoživotnog učenja i razvoja. Pomaže mladima da upoznaju sebe, pronađu adekvatne informacije, definišu svoj karijerni cilj i kreiraju odgovarajući karijerni plan. Na osnovu individualnog i grupnog karijernog savetovanja upoznaje mlade sa pojmom karijere, procesom planiranja karijere i ličnog razvoja, kao i sa značajem donošenja informisanih karijernih odluka.

Lilla Lukács je ekspertkinja u oblasti obrazovanja i doktorandkinja na ELTE Fakultetu za obrazovanje i psihologiju, sa više od 15 godina iskustva u obrazovnim inovacijama, istraživanju, inkluziji i podršci učenicima iz osetljivih grupa. Kao glavna koordinatorka E-tanoda programa i startapa MotiMore, bavi se upravljanjem obrazovnim projektima, razvojem IKT rešenja, nastavom i pripremom projektnih prijava.

Profesionalno je fokusirana na smanjenje socijalnih nejednakosti, često kombinujući obrazovanje sa građanskim inicijativama i umetničkim projektima.

Ljiljana je zaposlena u kompaniji Oracle Srbija i Crna Gora d.o.o. od 2005 godine, na različitim pozicijama, najveći deo vremena baveći se obrazovanjem. Odgovorna osoba za vodeći filantropski obrazovni program korporacije Oracle za podršku školstvu, Oracle Akademiju, na teritoriji Srbije, Crne Gore, Madjarske i Bugarske.
Oracle Akademija nastavnom kadru iz obrazovnih institucija širom sveta nudi računarske alate koji su im potrebni kako bi mogli da angažuju, inspirišu i pripreme svoje đake i studente da budu sutrašnji lideri i inovatori i pomognu im da ostvare svoje snove.
Već više od 25 godina Oracle Akademija unapređuje računarske nauke na globalnom nivou, kako bi pospešila usvajanje novog znanja, razvoj veština, inovacije i raznolikost u oblastima tehnologije.
Tokom ovog predavanja će biti predstavljeni načini saradnje sa osnovnim, srednjim i višim školama i fakultetima, kao i nastavni planovi i programi koji su kroz ovu saradnju nastavnom kadru besplatno dostupni, sa posebnim osvrtom na kurseve o veštačkoj inteligenciji.
Nastavnici koji su članovi Oracle Akademije dobijaju pristup modernoj online obrazovnoj platformi, Member Hub-u, preko koje mogu pristupiti kvalitetnim kursevima iz oblasti baza podataka, Java programiranja, veštačke inteligencije, Oracle Cloud infrastrukture i drugih oblasti. Nastavnici i profesori mogu da prođu različite obuke stručnog usavršavanja samostalno, u terminima koji im odgovaraju. Rad sa učenicima i studentima je dostupan na više načina.
Probrani alati Oracle kompanije mogu besplatno da se koriste za nastavu, a učenici i studenti mogu da steknu međunarodno priznate sertifikate, i u okviru predmeta Baze podataka u IT odeljenjima u gimnazijama širom Srbije, ali i u drugim školama koji imaju savremene računarske predmete.

Maja Veljković Michos je docentkinja i profesorka španskog jezika na Univerzitetu Singidunum u Beogradu. Diplomirani je filolog i master na Univerzitetu u Beogradu, doktorirala je na Univerzitetu u Salamanki u Španiji sa disertacijom iz oblasti inovativne nastave španskog kao stranog jezika, upotrebu tehnologija i gejmifikacije. Ima bogato iskustvo u nastavi jezika u okviru različitih studijskih programa, kao i u multikulturalnim učionicama. Predaje na španskom i engleskom jeziku, u učionici, onlajn i u hibridnom formatu, koristeći sisteme za upravljanje učenjem. Takođe je predavala na predmetima u oblasti primenjene lingvistike i dizajnirala program i udžbenik o integraciji informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u nastavi jezika. Učestvuje u radionicama i obukama stručnog usavršavanja za nastavnike jezika. Autorka je monografije o primeni tehnologije i alata veštačke inteligencije u nastavi jezika. Aktivno učestvuje na međunarodnim stručnim i naučnim skupovima u cilju unapređenja nastave i učenja jezika u dinamičnom okruženju digitalnog doba.

Marijana je defektološkinja iz Kragujevca sa više od 20 godina iskustva u radu na različitim nivoima obrazovanja učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom – od predškolskog uzrasta, preko osnovne škole (prvi i drugi ciklus), do srednjoškolskog obrazovanja. Trenutno radi kao zamemik direktora u Regionalnom resursnom centru koji pruža podršku deci i učenicima, nastavnicima, stručnim saradnicima, roditeljima, ličnim pratiocima i direktorima škola kroz različite vidove pomoći – savetodavni rad, izradu prilagođenih i diferenciranih didaktičkih materijala, korišćenje asistivne tehnologije i druge oblike stručne podrške.

Oduvek je zainteresovana za primenu digitalnih resursa u obrazovanju, jer rad sa digitalnim alatima može u velikoj meri olakšati prilagođavanje materijala i unaprediti rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Marina Panić je nastavnica srpskog jezika i književnosti sa dugogodišnjim iskustvom u učionici i na projektima digitalizacije obrazovanja. Kao posvećeni predavač, spaja tradiciju i savremene tehnologije, razvijajući nastavne materijale, video lekcije i interaktivne sadržaje koji podstiču kreativnost, radoznalost i ljubav prema učenju jezika.

Martina Lozanoska Najdovska je istraživačica i edukatorka iz oblasti rodnih studija sa sedištem u Skoplju, Severna Makedonija. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu – Institut za rodne studije, a trenutno je upisana u master program Rodnih studija na istom institutu pri UKIM-u. Od oktobra 2020. godine radi kao asistentkinja u nastavi na Institutu za rodne studije. Trenutno se fokusira na razvoj i primenu AI alata za unapređenje rodne ravnopravnosti i socijalne inkluzije. Doprinosi AI platformi Filozofskog fakulteta – inicijativi koja integriše veštačku inteligenciju u nastavu, učenje i istraživanje, i podržava AI platformu za rodne studije. Takođe učestvuje u razvoju AI agenata i obrazovnih botova koji operacionalizuju RESI (Rodna ravnopravnost i socijalna inkluzija) principe za analizu, implementaciju i evaluaciju politika, kao i u pružanju AI podržanih obuka za istraživanja osetljiva na rodne aspekte. Koordinira projekte koji koriste AI za suzbijanje rodno zasnovanog dezinformisanja i anti-rodnih narativa kroz razvoj chatbot-a koji detektuju i odgovaraju na dezinformacije, u okviru inicijative AI Against Gender Equality Misinformation i šire platforme AI & Gender Equality. Takođe učestvuje u primenjenim RESI radionicama i aktivnostima uključivanja u politike koje lokalnim akterima predstavljaju AI alate, na primer, u okviru događaja za razvoj kapaciteta projekta „Zajedno za rodnu ravnopravnost“. Njen aktuelni rad kombinuje primenjeno istraživanje, razvoj platformi i obuke kako bi se unapredila AI-podržana pedagogija i alati za kreiranje rodno inkluzivnih politika zasnovanih na dokazima u visokom obrazovanju i javnim institucijama.

Matije je rođen 1984. godine u Pljevljima. Diplomirao je na Pedagoškom fakultetu u Somboru 2008. godine. Na istom fakultetu je odbranio master rad na temu Obrazovno-računarski softver u funkciji unapređenja nastave. Završio je IT Academy, smer Multimedija i Web dizajn, 2018. godine. Zaposlen u OŠ „Mihailo Žugić“ u Pljevljima od 2008. godine. Autor je knjige Kovid dnevnik jednog učitelja.

Melita je učiteljica hemije i STEM edukatorka u OŠ Ivana Kukuljevića Sakcinskog u Ivancu. Aktivno promoviše STEM obrazovanje i rad s darovitom decom kroz radionice, međunarodne projekte i eTwinning saradnju. Završila je jednogodišnju postdiplomsko obrazovanje za rad s darovitima, Radboud International Training on High Ability (RITHA) pri Radboud Univerzitet u Holandiji.  Ambasadorka je Scientix-a i Women Science Teachers u Hrvatskoj. Dobitnica je nagrade za najboljeg odgojno-obrazovnog djelatnika.

Mia Sinobad je nastavnica razredne nastave sa preko 10 godina iskustva u radu u OŠ “17. oktobar” u Jagodini. Prezentacijom na konferenciji će predstaviti kako se učenici na kreativan i zanimljiv način mogu upoznati sa izgledom svoje okoline u sadašnjosti i prošlosti, kao i kako klimatske promene utiču na njihov život i na celu planetu.

Miloš je studirao pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje diplomiranog pravnika. Znanje iz oblasti pravnih nauka proširio polaganjem pravosudnog ispita.
U 2014. godini pridružio se Pravnoj službi Regulatora kao viši pravni savetnik. Na tom radnu mestu dao svoj doprinos na izradi svih podzakonskih akata koje je Regulator doneo, izrade mišljenja iz delokruga rada Regulatora kao i zastupanja Regulatora pred sudovima.
Od 2019. godine imenovan na poziciju Generalnog sekretara gde je stekao iskustva u rukovođenju i upravljanju Regulatorom sa posebnim akcentom na poslovima međunarodne saradnje. Aktivno učestvovao na sastancima EPRA, ERGA, BRAF, MNRA i CERF.
Kao saradnik učestvovao u izradi više publikacija: „Medijska regulatorna tela i govor mržnje“, „Medijska regulatorna tela i zaštita maloletnika“, „Medijska regulatorna tela i medijski pluralizam“ koji su izrađene u okviru zajedničkog projekta Saveta Evrope i Evropske komisije – JUFREX 1 i JUFREX 2. Kao predstavnik Regulatora učestvovao u izradi „Priručnika za medijsku pismenost za vaspitače, nastavnike i stručne saradnike“ koji je rađen u okviru projekta EU “Podrška medijskim reformama”.

Milanka Nikolić je vaspitačica u PU “Dečija radost” u Ćupriji od 2003. godine. Posvećena je svom poslu i stalnoj
edukaciji. Predsednica je Tima za razvojno planiranje u ovoj ustanovi i članica Tima za digitalne kompetencije. Učestvovala je na brojnim vebinarima u okviru predškolske onlajn zajednice, kao i na velikom broju seminara i tribina. Održala je prezentaciju “Bezbedno stvaramo i učimo na internetu” u okviru konferencije “Bezbednost dece na internetu – digitalni alati u funkciji profesionalnog razvoja”.

Miloš Đuričanin od 2018. godine u Nordeusu upravlja strateškim inicijativama koje za cilj imaju unapređenje formalnog i neformalnog obrazovanja, jačanja gejming startup ekosistema i unapređenje poslovnog okruženja, uz poseban fokus na jačanju kapaciteta ekosistemskih organizacija i profesionalnih zajednica. Pre Nordeusa, Miloš je više od 7 godina radio u Srpskoj asocijaciji menadžera, gde je upravljao programima za razvoj poslovanja najveće poslovne organizacije u Srbiji. U Nordeus fondaciji zadužen je za razvoj strategije podrške obrazovanju.

Aleksandra je doktorand, istraživač i iskusna marketing menadžerka specijalizovana za digitalni marketing i primenu veštačke inteligencije u analizi podataka i obrazovanju. Svoj rad posvećuje razvoju inovativnih pristupa koji povezuju tehnologiju, marketing i učenje, sa ciljem unapređenja pristupa obrazovanju i efikasnosti digitalne komunikacije.

Tokom karijere, Aleksandra je razvila i vodila brojne digitalne kampanje i projekte koji spajaju istraživačke metode i AI alate, doprinoseći boljem razumevanju ponašanja korisnika i personalizaciji obrazovnih sadržaja.

Kombinujući akademsku ekspertizu i praktično iskustvo, aktivno učestvuje u projektima koji unapređuju digitalne kompetencije i promovišu odgovornu upotrebu veštačke inteligencije u obrazovnim sistemima i marketingu.

Mirela je magistar defektoloških nauka u oblasti oligofrenologije i zaposlena u OŠ „Sava Jovanović Sirogojno“ u Zemunu. Ima više od 20 godina iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Autor je inkluzivnih projekata, brojnih radova i predavanja posvećenih individualizovanom pristupu učenicima.

Mirza predstojnik je Zavoda za fiziologiju i pročelnik Katedre za fiziologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu (MEF), gdje također vodi Ured za e-učenje. Stručno se usavršavao kao dobitnik
dvogodišnje Fogarty stipendije za postdoktorsko istraživanje (1995.–1998.) na The Johns Hopkins University (JHU) u Baltimoru i UCLA u Los Angelesu. S JHU ostvaruje dugogodišnju znanstvenu suradnju s kojima objavljuje znanstvene radove u vrhunskim međunarodnim časopisima, s posebnim fokusom na regulaciju NHE3 izmjenjivača. Bio je voditelj američkog istraživačkog projekta FIRCA (2001.-04.) kojeg financira National Institute for Health (NIH). Urednik je prijevoda 14. izdanja Udžbenika iz medicinske fiziologije (Guyton & Hall), a ove godine i njegovog džepnog izdanja. Autor je niza edukativnih video-predavanja o elektrofiziologiji srca, a posebno se ističe i njegov autorski interaktivni simulacijski program za učenje membranskog potencijala koji se koristi u nastavi fiziologije na više medicinskih fakulteta u regiji.
Njegov znanstveni i pedagoški rad posljednjih 25 godina fokusiran je na razvoj e-učenja i inovativne metode poučavanja u visokom obrazovanju. Završio je CARNet-ovu E-learning akademiju (program za e-learning managere) te program za e-mentore. Koautor je Strategije razvoja e-učenja Sveučilišta u Zagrebu (2007.), a njegov izborni kolegij proglašen je najboljim e-kolegijem na Sveučilištu 2012. godine. Voditelj je brojnih radionica i tečajeva o primjeni e-učenja i inovativnih nastavnih pristupa na hrvatskim sveučilištima. Trenutno sudjeluje kao partner u dva Erasmus Lump Sum Grant-a: projekt pod nazivom Teaching critical thinking in science through nanolearning and virtual exchange principles (NANO-THINK) (2023.-26.) i projekt pod nazivom Advancing Higher Education through Digital Innovation and Smart technologies (AHEDIS) (2025-28). Voditelj je i nacionalnih razvojnih projekata Pilot-projekt e-Sveučilište (2023.-26.) i Digitalne zrelosti visokoškolskih ustanova (2024.-26.) koje financira
CARNET.
Bio je urednik za multimediju u časopisu Croatian Medical Journal (2006.-19.), a od 2024.izvršni urednik je časopisa Psychiatria Danubina. Član je uredništva fakultetskog časopisa Mef.hr. Voditelj je poslijediplomskog studija Telemedicina.
Za svoj znanstveni i nastavnički rad višestruko je nagrađivan: dobitnik je više međunarodnih nagrada za najbolje znanstvene radove na kongresima, kao i Posebne nagrade Medicinskog fakulteta za doprinos u radu i promicanju ugleda Fakulteta (2012.) te za doprinos funkcioniranju Fakulteta (2020. i 2023.). Studenti koje mentorira dobitnici su dekanovih i rektorovih nagrada.

Nataša je vaspitačica, savetnica spoljina sradnica Ministarstva prosvete, direktorka programa za predškolsko obrazvanje u EdTech centru, ekspertkinja u oblasti digitalnih tehnologija u predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Učestvovala u mnogim projektima i radnim grupama. Autor jednog udžbenika, više knjiga i onljan priručnika. Koautorka i autorka 3 akreditovana programa stručnog usravršavanja. Istraživačica i refleksivna pratkičarka.

Nataša je diplomirala na Učiteljskom fakultetu na smerovima za obrazovanje učitelja i vaspitača. U Predškolskoj ustanovi „Naša radost“ radi od 2000. godine.

Od 2015. godine je eTwinning ambasadorka Srbije, od 2021. godine Erasmus ambasadorka i sertifikovana edukatorka National Geographic-a. Od 2025. godine obavlja ulogu moderatorke ECEC (Early Childhood Education and Care) – specijalizovane grupe na eTwinning platformi na evropskom nivou.

Zadužena je za ulogu fasilitatorke globalnog projekta „Climate Action“, a autorka je globalnih projekata „Aqua Mind“ i „Green Action“. Takođe je koordinatorka Erasmus projekata u Predškolskoj ustanovi „Naša radost“.

Nataša je učestvovala na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama kao predavač, a ima više od 20 radova objavljenih u zbornicima. Autorka je pet akreditovanih seminara, kao i koautorka priručnika za vaspitače „Vaspitač – istraživač vlastite prakse“ (2014.).

Nevenka je završila Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Osvajila je nagradu na literalnom konkursu „Borislav Pekić“ i objavila esej u prvom izdanju bilingvalnog časopisa Filološkog fakulteta „Stagiornale“. Tokom srednje škole i na početku studija volontirala je za AFS, organizaciju koja se bavi razmenama učenika i promocijom mira i stabilnosti. Oprobala se i u administraciji, a 2022. počela da radi u Petljinom organizacionom timu.

Nikolin rad povezuje softversko inženjerstvo i obrazovanje. Razvija konceptualne i digitalne alate koji unapređuju kvalitet visokog obrazovanja i primenjuje ih u nastavi radi boljeg osposobljavanja budućih inženjera softvera. Fokus rada mu je na projektnoj nastavi, inteligentnim tutorskim sistemima i primeni velikih jezičkih modela u podršci svim aspektima obrazovnog procesa.

Sandra Nikolić, rođena 1980. godine, diplomirala je na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Svoj profesionalni rad započela je u Biblioteci grada Beograda, gde je dugi niz godina bila koordinator Američkog kutka. Od 2020. godine deo je tima Odeljenja za razvoj digitalne biblioteke i informatičku podršku. Učestvuje u brojnim programima stručnog usavršavanja. Angažovana je na međunarodnim projektima Biblioteke grada Beograda.

Sanja Sajko je odgojiteljica sa dugogodišnjim iskustvom u radu s decom predškolskog uzrasta u vrtiću u Zagrebu. Njen svakodnevni rad temelji se na podsticanju dečje znatiželje, kreativnosti i samostalnosti kroz igru, istraživanje i međusobnu saradnju. Posebnu pažnju posvećuje stvaranju podsticajnog i sigurnog okruženja u kojem svako dete ima priliku da razvija svoje jedinstvene sposobnosti i interese. Aktivno koristi digitalne alate u planiranju, dokumentovanju i unapređenju odgojno-obrazovnog procesa, verujući da savremena tehnologija može biti vredan alat u ranom učenju. Učestvuje u brojnim projektima usmerenim na inovacije u odgoju i obrazovanju, kao i na profesionalni razvoj odgojitelja.
Motivisana je za kontinuirano učenje i praćenje novih pedagoških pristupa koji unapređuju kvalitet rada s decom. Smatra da je saradnja s roditeljima i kolegama ključna za stvaranje zajednice koja podržava dete u celovitom razvoju.

Slađana Jović radi u školi više od 25 godina i predaje hemiju na engleskom jeziku u projektu dvojezične nastave. Ima praksu u radu sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i sa talentovanom decom. Vodila je različite radionice na temu upotrebe digitalnih inovacija u nastavi na STEM konferencijama u Briselu, Varšavi, Ljubljani i Beogradu. Aktivna je kao voditeljka seminara u projektu “Škole za 21 vek” ispred Britanskog saveta u Srbiji i spoljna je saradnica Zavoda za vrednovanje u Beogradu. Ima zvanje prosvetnog savetnika od 2020. godine.

Slavica Dražović Perošević je master vaspitač sa deset godina iskustva u radu sa decom predškolskog uzrasta. Svoje interesovanje za savremene pedagoške koncepte stiče kroz studije pedagogije od 2022. godine, koje trenutno privodi kraju, usmeravajući pažnju na povezivanje teorijskih znanja sa praktičnim iskustvom. Posebno se ističe kao autorka više od pet naučnih radova u kojima istražuje primenu digitalnih tehnologija u profesionalnom razvoju vaspitača i u radu sa decom. Ovo istraživanje pretočila je i u praksu, pa je osmislila i realizovala vebinar “Digitalni alati u profesionalnom razvoju zaposlenih u predškolskoj ustanovi”, namenjen stručnom usavršavanju kolega i podizanju kvaliteta rada u predškolskim ustanovama. Smatra da digitalne tehnologije mogu obogatiti svet igre i učenja dece, pa je razvila različite aktivnosti i igre kroz koje deca predškolskog uzrasta na kreativan i interaktivan način stiču nova znanja. Prošla je brojne obuke i aktivno učestvovala na međunarodnim i republičkim stručnim skupovima vaspitača. Kombinujući naučna istraživanja, praktični rad i stalnu edukaciju, ističe se kao profesionalac koji doprinosi unapređivanju kvaliteta predškolskog obrazovanja i podsticanju inovacija u radu sa decom i zaposlenima.

Slavica Jeremić je master vaspitač u Predškolskoj ustanovi “Bambi” u Boru. Ima 16 godina iskustva u radu sa decom predškolskog uzrasta. Njeno glavno interesovanje su digitalne tehnologije, koje nastoji da integriše u svakodnevni rad sa decom verujući da na taj način pruža deci alate za razvoj veština koje su im neophodne u savremenom društvu. Aktivno učestvuje na domaćim i međunarodnim stručnim skupovima vaspitača, na kojima redovno prezentuje svoja iskustva i zapažanja.

Snježana Marković-Zoraja je profesorka biologije i hemije, diplomirala na PMF-u Zagrebu. Zaposlena je kao učiteljica biologije i hemije u OŠ “Dubovac” u Karlovcu. Mentorka je učenicima na državnim takmičenjima GLOBE iz hemije. Predavač je na državnim i internacionalnim konferencijama. Koordinatorka je ili saradnica na različitim internacionalnim projektima (ICSE, Erasmus).

Sofija Vujović je pedagoškinja zaposlena u Centru za obrazovne politike na poziciji
istraživačice – koordinatorke istraživanja. U okviru četrnaest godina profesionalnog iskustva
u oblasti obrazovanja i obrazovne politike fokus njenog profesionalnog delovanja su sledeće
teme: razvoj inkluzivne kulture i prakse, samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje kao
partnerski mehanizmi građenja kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova, prevencija
osipanja učenika iz obrazovnog sistema, pedagoško liderstvo, razvoj škole kao zajednice koja
uči, evaluacija različitih aspekata i inovacija u okviru nacionalnog sistema obrazovanja i
vaspitanja i sl.
Poseduje dubinsko poznavanje i razumevanje jakih i slabih strana nacionalnog obrazovnog
sistema, političkog okruženja, strategija i propisa u oblasti obrazovanja. Tokom svoje karijere
stekla je sveobuhvatno iskustvo u istraživanju različitih nivoa i aspekata nacionalnog
obrazovnog sistema, kao i u konceptualizaciji evaluativnih studija i izradi evaluativnih
izveštaja.
Ostvaruje kontinuiranu dugogodišnju saradnju sa ključnim institucijama obrazovnog sistema,
istraživačkim institucijama i drugim partnerima.
Poseduje sveobuhvatno iskustvo u razvoju i realizaciji obuka za nastavnike, stručne
saradnike, direktore i učenike. Takođe, poseduje i dugogodišnje iskustvo u pružanju
mentorske podrške osnovnim i srednjim školama u okviru različitih projekata, kao i u
realizaciji procesa spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova.
U kontekstu digitalnog obrazovanja posebno izdvaja učešće u sledećim projektima:
– “Premošćivanje digitalnog jaza za najugroženiju decu – osnivanje EdTech biblioteka i
pružanje dodatne podrške školama i učenicima” u okviru koga je bila autorka obuka za
škole, autorka i moderatorka onlajn panela za škole, koautorka okvira za monitoring i
evaluaciju, kao i mentorka školama. Projekat je realizovan u saradnji UNICEF
kancelarije, Centra za obrazovne politike i drugih partnera.
– DII “Incijativa za digitalnu inkluziju” u okviru koga je bila autorka metodologije
istraživanja i analize politika u oblasti digitalne inkluzije, kao i koautorka Nacionalnog
izveštaja o digitalnoj inkluziji u Srbiji. Projekat ostvaruje konzorcijum partnera iz
Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Makedonije, a finansira Evropska komisija.

Sonja Šumonja je specijalista matematickih nauka i pedagoški savetnik, a zaposlena je u Elektrotehničkoj školi “Nikola Tesla” u Nišu kao nastavnica matematike. Svoju nastavničku ulogu vidi kroz uvođenje svojih učenika u svet matematike, ali na različite, često nestandardne i inovativne načine. Poslednjih godina bavi se korišćenjem veštačke inteligencije, kroz različite modele, prilagođene nastavnicima (kao ambasador Magic School AI), ali i učenicima. Jedan je od osnivača NVO Niške Matematike-NiMat-a, a popularizacijom matematike i nauka povezanih sa njom kroz organizaciju velikog broja festivala Matematika u Maju, učinila je, sa saradnicima, da mnoga deca prestanu da vide matematiku kao bauk.

Kroz više od 20 godina korišćenja obrazovnih softvera u nastavi, posebno GeoGebra-e, doprinela je da se redefinišu matematički standardi za srednjoškolsku matematiku i uvedu u redovnu nastavu obrazovni matematički apleti. Autor je velikog broja radova objavljenih u domaćim i stranim časopisima, ali je prepoznata i kao predavač na naučnim i stručnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Kao Scientix ambasador doprinela je popularizaciji STEM i STEAM, kroz rad sa drugim nastavnicima, osnažujući ih da svoje uloge vide na drugačiji način i da delaju u skladu sa tendencijama za 21. vek.

Tanja Ranković, specijalistkinja za obrazovanje i rukovoditeljka programa obrazovanja u UNICEF- u Srbiji,
vodi programe i inicijative u oblasti obrazovanja i učenja u ranom detinjstvu. Njeni napori su posvećeni
obezbeđivanju pristupa kvalitetnom obrazovanju i unapređenju mogućnosti za svu decu, posebno onu iz
osetljivih grupa.
Sa više od 20 godina iskustva, Tanja je vodila inicijative za unapređenje učenja u ranom detinjstvu,
podsticanje inkluzije, unapređenje kvaliteta obrazovanja i prevenciju nasilja, diskriminacije i ranog

napuštanja školovanja. Njena stručnost obuhvata sistemske reforme obrazovnog sistema—razvoj
obrazovnih politika, praćenje i implementaciju—stečenu kroz rad sa UNICEF-om, vladama i nevladinim
organizacijama u Srbiji, Slovačkoj, Severnoj Makedoniji, Grčkoj i Jordanu.
Tanja je magistrirala obrazovne politike, a svoje znanje je dodatno produbila kroz program „Equity,
Quality, and Leadership“ na Harvard Graduate School of Education (SAD).

Tijana Milošević je akademska saradnica na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, Centar za digitalne politike, s doktoratom iz oblasti komunikologije. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju digitalnu komunikaciju kod dece i mladih, vršnjačko nasilje na internetu, prava dece i mladih u digitalnom okruženju. Takođe se bavi platformizacijom interneta, politikama privatnosti i bezbednosti, primenom veštačke inteligencije u zaštiti korisnika i medijskim prikazom globalnih tema. Međunarodna je koordinatorka mreže Deca Evrope na internetu. Autorka je brojnih radova u uglednim međunarodnim časopisima. Ima bogatu istraživačku i akademsku karijeru na međunarodno priznatim univerzitetima.

Tijana je nastavnica engleskog jezika u OŠ „Dr Dragan Hercog“. Diplomirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i ima dugogodišnje iskustvo u radu u osnovnom i srednjem obrazovanju. Vešta je u planiranju časova, engleskoj gramatici i prevodilaštvu. Sertifikovani je naučno-tehnički prevodilac i sudski tumač (Udruženje naučno-tehničkih prevodilaca Srbije) sa fokusom na engleski jezik. Aktivno učestvuje u Erasmus+ projektima, sa iskustvom u međunarodnoj saradnji i inovativnim obrazovnim praksama.

Valentina je učiteljica informatike u Prvoj osnovnoj školi Ogulin, predsjednica Društva pedagoga tehničke kulture i aktivna članica Udruge Suradnici u učenju. Sudjeluje u međunarodnim projektima BIG – Budi internet genijalac, Digital First i EducationalAI, a članica je i međunarodnog ISLM Team 2025. Dobitnica je više nagrada Ministarstva znanosti i obrazovanja za najuspješniju odgojno-obrazovnu djelatnicu te državne nagrade Faust Vrančić za tehničku kulturu.

Suautorica je radne bilježnice Mrež@2 za Školsku knjigu, priručnika Umjetna inteligencija u obrazovanju te priručnika Umjetna inteligencija (UI) kroz Microsoft okruženje. Autorica je brojnih digitalnih nastavnih materijala i videolekcija. Kao Microsoft Innovative Educator Expert promiče razvoj digitalnih kompetencija, inovativne pedagoške pristupe i svrhovitu primjenu umjetne inteligencije u obrazovanju. Aktivno sudjeluje u radnim skupinama MZO-a za izradu kurikuluma i smjernica te u uredništvu digitalnog časopisa Pogled kroz prozor, gdje redovito objavljuje i dijeli primjere dobre prakse.

Valentina Bošković Marković je doktorirala sociolingvistiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svoju profesionalnu karijeru započela je 2010. godine. Docentkinja je i profesorka na predmetima studijskog programa Anglistika na Univerzitetu Singidunum u Beogradu. Trenutno je angažovana na projektima i istraživanjima u oblasti sociolingvistike, analize diskursa, primenjene lingvistike, akademskog pisanja, kao i jezika i obrazovanja. Objavila je veći broj naučnih radova, monografiju o rodno senzitivnom jeziku i udžbenik o akademskim veštinama.

Željka Požgaj je magistrirala rani i predškolski odgoj i obrazovanje i radi kao odgojitelj-savetnica. Ima dugogodišnje iskustvo u praksi iz različitih uloga. U svom radu neguje kulturu promišljanja, istraživanja i razvoja, neprestano propituje i unapređuje odgojno-obrazovni proces i aktivno implementira nove pedagoške spoznaje i alate, uključujući digitalne tehnologije. Kao licencirani županijski diseminator za EU teme, kontinuirano učestvuje u nacionalnim i međunarodnim projektima (Erasmus+, eTwinning), kao autorka, voditeljka i saradnica. Posebno je zanimaju teme vezane za digitalnu pismenost, interaktivno učenje, projektni pristup i razvoj profesionalnih kompetencija odgojitelja. Redovno učestvuje na domaćim i međunarodnim stručnim i naučnim skupovima na kojima prezentuje primere dobre prakse i istraživanja iz područja ranog i predškolskog odgoja i obrazovanja. Objavljuje stručne i naučne radove koji se bave temama kao što su digitalna pismenost dece i odgojitelja, projektni pristup, građanski odgoj, dečja prava, profesionalni razvoj i kvalitet odgojno-obrazovne prakse.

Zvonimirka Jovičić je magistar metodike razredne nastave matematike i učitelj u OŠ „Moša Pijade“ u Žagubici. Dobitnica je nagrade Najbolji edukatori Srbije 2015. godine i učesnica na Global Teacher Prize. Autor je nekoliko priručnika i radova, kao i brojnih nagrada na takmičenjima. Član je Instituta za moderno obrazovanje i SonS ambasador.