Maja Veljković Michos je docentkinja i profesorka španskog jezika na Univerzitetu Singidunum u Beogradu. Diplomirani je filolog i master na Univerzitetu u Beogradu, doktorirala je na Univerzitetu u Salamanki u Španiji sa disertacijom iz oblasti inovativne nastave španskog kao stranog jezika, upotrebu tehnologija i gejmifikacije. Ima bogato iskustvo u nastavi jezika u okviru različitih studijskih programa, kao i u multikulturalnim učionicama. Predaje na španskom i engleskom jeziku, u učionici, onlajn i u hibridnom formatu, koristeći sisteme za upravljanje učenjem. Takođe je predavala na predmetima u oblasti primenjene lingvistike i dizajnirala program i udžbenik o integraciji informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u nastavi jezika. Učestvuje u radionicama i obukama stručnog usavršavanja za nastavnike jezika. Autorka je monografije o primeni tehnologije i alata veštačke inteligencije u nastavi jezika. Aktivno učestvuje na međunarodnim stručnim i naučnim skupovima u cilju unapređenja nastave i učenja jezika u dinamičnom okruženju digitalnog doba.

Marijana je defektološkinja iz Kragujevca sa više od 20 godina iskustva u radu na različitim nivoima obrazovanja učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom – od predškolskog uzrasta, preko osnovne škole (prvi i drugi ciklus), do srednjoškolskog obrazovanja. Trenutno radi kao zamemik direktora u Regionalnom resursnom centru koji pruža podršku deci i učenicima, nastavnicima, stručnim saradnicima, roditeljima, ličnim pratiocima i direktorima škola kroz različite vidove pomoći – savetodavni rad, izradu prilagođenih i diferenciranih didaktičkih materijala, korišćenje asistivne tehnologije i druge oblike stručne podrške.

Oduvek je zainteresovana za primenu digitalnih resursa u obrazovanju, jer rad sa digitalnim alatima može u velikoj meri olakšati prilagođavanje materijala i unaprediti rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Marina Panić je nastavnica srpskog jezika i književnosti sa dugogodišnjim iskustvom u učionici i na projektima digitalizacije obrazovanja. Kao posvećeni predavač, spaja tradiciju i savremene tehnologije, razvijajući nastavne materijale, video lekcije i interaktivne sadržaje koji podstiču kreativnost, radoznalost i ljubav prema učenju jezika.

Martina Lozanoska Najdovska je istraživačica i edukatorka iz oblasti rodnih studija sa sedištem u Skoplju, Severna Makedonija. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu – Institut za rodne studije, a trenutno je upisana u master program Rodnih studija na istom institutu pri UKIM-u. Od oktobra 2020. godine radi kao asistentkinja u nastavi na Institutu za rodne studije. Trenutno se fokusira na razvoj i primenu AI alata za unapređenje rodne ravnopravnosti i socijalne inkluzije. Doprinosi AI platformi Filozofskog fakulteta – inicijativi koja integriše veštačku inteligenciju u nastavu, učenje i istraživanje, i podržava AI platformu za rodne studije. Takođe učestvuje u razvoju AI agenata i obrazovnih botova koji operacionalizuju RESI (Rodna ravnopravnost i socijalna inkluzija) principe za analizu, implementaciju i evaluaciju politika, kao i u pružanju AI podržanih obuka za istraživanja osetljiva na rodne aspekte. Koordinira projekte koji koriste AI za suzbijanje rodno zasnovanog dezinformisanja i anti-rodnih narativa kroz razvoj chatbot-a koji detektuju i odgovaraju na dezinformacije, u okviru inicijative AI Against Gender Equality Misinformation i šire platforme AI & Gender Equality. Takođe učestvuje u primenjenim RESI radionicama i aktivnostima uključivanja u politike koje lokalnim akterima predstavljaju AI alate, na primer, u okviru događaja za razvoj kapaciteta projekta „Zajedno za rodnu ravnopravnost“. Njen aktuelni rad kombinuje primenjeno istraživanje, razvoj platformi i obuke kako bi se unapredila AI-podržana pedagogija i alati za kreiranje rodno inkluzivnih politika zasnovanih na dokazima u visokom obrazovanju i javnim institucijama.

Matije je rođen 1984. godine u Pljevljima. Diplomirao je na Pedagoškom fakultetu u Somboru 2008. godine. Na istom fakultetu je odbranio master rad na temu Obrazovno-računarski softver u funkciji unapređenja nastave. Završio je IT Academy, smer Multimedija i Web dizajn, 2018. godine. Zaposlen u OŠ „Mihailo Žugić“ u Pljevljima od 2008. godine. Autor je knjige Kovid dnevnik jednog učitelja.

Melita je učiteljica hemije i STEM edukatorka u OŠ Ivana Kukuljevića Sakcinskog u Ivancu. Aktivno promoviše STEM obrazovanje i rad s darovitom decom kroz radionice, međunarodne projekte i eTwinning saradnju. Završila je jednogodišnju postdiplomsko obrazovanje za rad s darovitima, Radboud International Training on High Ability (RITHA) pri Radboud Univerzitet u Holandiji.  Ambasadorka je Scientix-a i Women Science Teachers u Hrvatskoj. Dobitnica je nagrade za najboljeg odgojno-obrazovnog djelatnika.

Mia Sinobad je nastavnica razredne nastave sa preko 10 godina iskustva u radu u OŠ „17. oktobar“ u Jagodini. Prezentacijom na konferenciji će predstaviti kako se učenici na kreativan i zanimljiv način mogu upoznati sa izgledom svoje okoline u sadašnjosti i prošlosti, kao i kako klimatske promene utiču na njihov život i na celu planetu.

Miloš je studirao pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje diplomiranog pravnika. Znanje iz oblasti pravnih nauka proširio polaganjem pravosudnog ispita.
U 2014. godini pridružio se Pravnoj službi Regulatora kao viši pravni savetnik. Na tom radnu mestu dao svoj doprinos na izradi svih podzakonskih akata koje je Regulator doneo, izrade mišljenja iz delokruga rada Regulatora kao i zastupanja Regulatora pred sudovima.
Od 2019. godine imenovan na poziciju Generalnog sekretara gde je stekao iskustva u rukovođenju i upravljanju Regulatorom sa posebnim akcentom na poslovima međunarodne saradnje. Aktivno učestvovao na sastancima EPRA, ERGA, BRAF, MNRA i CERF.
Kao saradnik učestvovao u izradi više publikacija: „Medijska regulatorna tela i govor mržnje“, „Medijska regulatorna tela i zaštita maloletnika“, „Medijska regulatorna tela i medijski pluralizam“ koji su izrađene u okviru zajedničkog projekta Saveta Evrope i Evropske komisije – JUFREX 1 i JUFREX 2. Kao predstavnik Regulatora učestvovao u izradi „Priručnika za medijsku pismenost za vaspitače, nastavnike i stručne saradnike“ koji je rađen u okviru projekta EU “Podrška medijskim reformama”.

Milanka Nikolić je vaspitačica u PU „Dečija radost“ u Ćupriji od 2003. godine. Posvećena je svom poslu i stalnoj
edukaciji. Predsednica je Tima za razvojno planiranje u ovoj ustanovi i članica Tima za digitalne kompetencije. Učestvovala je na brojnim vebinarima u okviru predškolske onlajn zajednice, kao i na velikom broju seminara i tribina. Održala je prezentaciju „Bezbedno stvaramo i učimo na internetu“ u okviru konferencije „Bezbednost dece na internetu – digitalni alati u funkciji profesionalnog razvoja“.

Miloš Đuričanin od 2018. godine u Nordeusu upravlja strateškim inicijativama koje za cilj imaju unapređenje formalnog i neformalnog obrazovanja, jačanja gejming startup ekosistema i unapređenje poslovnog okruženja, uz poseban fokus na jačanju kapaciteta ekosistemskih organizacija i profesionalnih zajednica. Pre Nordeusa, Miloš je više od 7 godina radio u Srpskoj asocijaciji menadžera, gde je upravljao programima za razvoj poslovanja najveće poslovne organizacije u Srbiji. U Nordeus fondaciji zadužen je za razvoj strategije podrške obrazovanju.

Mirela je magistar defektoloških nauka u oblasti oligofrenologije i zaposlena u OŠ „Sava Jovanović Sirogojno“ u Zemunu. Ima više od 20 godina iskustva u radu sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Autor je inkluzivnih projekata, brojnih radova i predavanja posvećenih individualizovanom pristupu učenicima.

Mirza predstojnik je Zavoda za fiziologiju i pročelnik Katedre za fiziologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu (MEF), gdje također vodi Ured za e-učenje. Stručno se usavršavao kao dobitnik
dvogodišnje Fogarty stipendije za postdoktorsko istraživanje (1995.–1998.) na The Johns Hopkins University (JHU) u Baltimoru i UCLA u Los Angelesu. S JHU ostvaruje dugogodišnju znanstvenu suradnju s kojima objavljuje znanstvene radove u vrhunskim međunarodnim časopisima, s posebnim fokusom na regulaciju NHE3 izmjenjivača. Bio je voditelj američkog istraživačkog projekta FIRCA (2001.-04.) kojeg financira National Institute for Health (NIH). Urednik je prijevoda 14. izdanja Udžbenika iz medicinske fiziologije (Guyton & Hall), a ove godine i njegovog džepnog izdanja. Autor je niza edukativnih video-predavanja o elektrofiziologiji srca, a posebno se ističe i njegov autorski interaktivni simulacijski program za učenje membranskog potencijala koji se koristi u nastavi fiziologije na više medicinskih fakulteta u regiji.
Njegov znanstveni i pedagoški rad posljednjih 25 godina fokusiran je na razvoj e-učenja i inovativne metode poučavanja u visokom obrazovanju. Završio je CARNet-ovu E-learning akademiju (program za e-learning managere) te program za e-mentore. Koautor je Strategije razvoja e-učenja Sveučilišta u Zagrebu (2007.), a njegov izborni kolegij proglašen je najboljim e-kolegijem na Sveučilištu 2012. godine. Voditelj je brojnih radionica i tečajeva o primjeni e-učenja i inovativnih nastavnih pristupa na hrvatskim sveučilištima. Trenutno sudjeluje kao partner u dva Erasmus Lump Sum Grant-a: projekt pod nazivom Teaching critical thinking in science through nanolearning and virtual exchange principles (NANO-THINK) (2023.-26.) i projekt pod nazivom Advancing Higher Education through Digital Innovation and Smart technologies (AHEDIS) (2025-28). Voditelj je i nacionalnih razvojnih projekata Pilot-projekt e-Sveučilište (2023.-26.) i Digitalne zrelosti visokoškolskih ustanova (2024.-26.) koje financira
CARNET.
Bio je urednik za multimediju u časopisu Croatian Medical Journal (2006.-19.), a od 2024.izvršni urednik je časopisa Psychiatria Danubina. Član je uredništva fakultetskog časopisa Mef.hr. Voditelj je poslijediplomskog studija Telemedicina.
Za svoj znanstveni i nastavnički rad višestruko je nagrađivan: dobitnik je više međunarodnih nagrada za najbolje znanstvene radove na kongresima, kao i Posebne nagrade Medicinskog fakulteta za doprinos u radu i promicanju ugleda Fakulteta (2012.) te za doprinos funkcioniranju Fakulteta (2020. i 2023.). Studenti koje mentorira dobitnici su dekanovih i rektorovih nagrada.