Katarina Aleksić je rukovodilac Centra za obrazovnu tehnologiju pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Dugogodišnja je nastavnica informatike i dobitnik brojnih nagrada iz oblasti inovativnih pristupa nastavi i učenju. Autor je i koautor više stručnih radova, kao i koautor tri akreditovana udžbenika iz oblasti informatike i računarstva. Učesnik je velikog broja nacionalnih i evropskih projekata iz oblasti razvoja digitalnog obrazovanja i pedagoški utemeljene primene digitalnih tehnologija. ePortfolio: kajcebg.education

Zagovornik reformi digitalnog i STEAM obrazovanja, Ádám je posvetio poslednje dve decenije razvoju programa digitalnog obrazovanja i savetovanju škola, zajednica, preduzeća i vlada kako da ih pravilno implementiraju. Ovi programi uključuju kodirane kampove i radionice digitalnih veština organizovane za socijalno ugroženu decu u Mađarskoj, inicijativa koja je dobila Evropsku nagradu za digitalne veštine 2016. godine. Takođe, Ádám je sudija na Svetskoj robotičkoj olimpijadi i na Otvorenom prvenstvu Evrope u FIRST LEGO ligi i ambasador EU Code Week-a. Nedavno je Ádám izabran za predsednika udruženja mađarskog Edtech-a Education:Next.

Aleksandra je pedagoškinja, zaposlena u CIP-Centru za interaktivnu pedagogiju, na poziciji programske direktorke, sa 28-godišnjim iskustvom u pružanju podrške školama i predškolskim ustanovama, posebno u oblasti osiguranja kvaliteta, vrednovanja i samovrednovanja, prevencije nasilja i diskriminacije, inkluzivnog obrazovanja, saradnje sa roditeljima i strateškog planiranja. Voditeljka akreditovanih obuka, autorka programa stručnog usavršavanja, vodiča i publikacija, članica Pedagoškog društva Srbije.

Direktor PU „Včielka“, je po profesiji vaspitač u predškolskom vaspitanju i obrazovanju sa dodatno završenim Pedagoškim fakultetom, smer profesor razredne nastave. Od 2020. nalazi se na poziciji direktora u Predškolskoj ustanovi “Včielka” u Bačkom Petrovcu. U ulozi vaspitača je bila 14 godina i ovaj period joj je doneo bogato iskustvo u radu sa decom i mogućnost učestvovanja u raznim oblicima stručnog usavršavanja, te u projektima međunarodnog karaktera. Ima bogato iskustvo kao član tima u projektima ERAZMUS + pod nazivima: „Naš put ka evropskom vrtiću“ , „Upoznajmo se bolje“ i „ Avanture učenja izvan zidova vrtića i škola“. Učesnik je mnogih stručnih skupova za vaspitače gde je imala priliku da prikaže svoje primere prakse a na nekoliko njih je bila i u ulozi moderatora. Bila je koautor i izlagač na stručnim skupovima i konferencijama u organizaciji Pedagoškog zavoda Vojvodine, Saveza udruženja vaspitača Srbije i Saveza udruženja vaspitača Vojvodine na teme: “Podržavanje dečje inicijative kao važna dimenzija u građenju odnosa” , “Upotreba IKT na primeru jednog projekta”. Ana Laćarak je bila i jedan od autora, izlagača na stručnom savetovanju za direktore predškolskih ustanova u okviru projekta “Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje” koje je realizovalo Ministarstvo prosvete u saradnji sa Svetskom bankom I UNICEFom u periodu mart – maj 2023.

Stručni saradnik- pedagog, pedagoški savetnik, Zaposlena u Predškolskoj ustanovi “Včielka” u Bačkom Petrovcu. Zajedno sa svojim timom iz ustanove podstiče da digitalna tehnologija doprinese da aktivnosti predškolske ustanove budu vidljive u svetu obrazovanja. Stekla je značajno iskustvo kao mentor na programu od javnog značaja koji je za cilj imao podršku razvoju digitalnih kompetencija praktičara u predškolskim ustanovama. Kroz autorstvo i učešće kao partner na više Erasmus+ (KA1, KA2) projekata, stekla uvid u sistem predškolstva u Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Poljskoj. Jedan je od odgovornih urednika i koautor priručnika „Avanture učenja izvan zidova vrtića i škola“. Bogato iskustvo u predstavljanju primera prakse na konferencijama, stručnim skupovima, savetovanima i drugim oblicima stručnog usavršavanja na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Učestvovala kao izlagač sa temama: IKT u radu sa decom predškolskog uzrasta i profesionalnom razvoju praktičara, partnerstvo između vrtića i škola u procesu tranzicije, horizontalno učenje, razvoj profesionalnih kompetencija kroz učešće u međunarodnim projektima, građenje poverenja kao osnov saradnje … Kao stručni saradnik trudi se da ima jasnu ideju promene i u tom smeru kontunuirano i deluje.

Auken Tungatarova je specijalistkinja za digitalno učenje i razvoj veština u Regionalnoj kancelariji UNICEF-a za Evropu i Centralnu Aziju. Odgovorna je za upravljanje regionalnom agendom digitalnog učenja, fokusirajući se na podršku zemljama u digitalnoj transformaciji obrazovnih sistema, razvoju digitalnih veština i integraciji obrazovnih tehnologija u prakse podučavanja i učenja radi ublažavanja gubitaka u učenju i poboljšanja kvaliteta učenja.

Pre dolaska u region, Auken je radila u sedištu UNICEF-a u Njujorku, gde je pružala tehničku pomoć i podršku različitim inicijativama, partnerstvima, prikupljanju sredstava i aktivnostima za povećanje vidljivosti unutar portfolija digitalnog obrazovanja. Tamo je bila koautor izveštaja UNICEF-a o stanju digitalnog učenja. Takođe je predvodila rad na “edutainmentu” fokusiranom na višestruke puteve učenja kroz različite vrste medija, sadržaja i tehnologija.

Pre UNICEF-a, Auken je radila u Regionalnom birou UNESCO-a za obrazovanje u Aziji i Pacifiku u Bangkoku, gde je koordinirala različite projekte digitalnog učenja i savetovala vlade i partnere o tehnologijom podržanoj pedagogiji, politikama i reformama obuke nastavnika zasnovanih na kompetencijama, između ostalog. Upravljala je mrežom od 21 institucije za obrazovanje nastavnika u 13 zemalja u regionu fokusiranoj na digitalno učenje i inovativne pedagogije.

Auken je stekla master diplomu iz međunarodnog obrazovnog razvoja na Univerzitetu u Pensilvaniji.

Danijela Šćepanović je analitičar obrazovne politike i obrazovni tehnolog sa preko 17 godina iskustva rada u oblasti ravoja instrumenata obrazovne politike i primene novih tehnologija u obrazovanju. Od 2014. godine je stalnih član radnih grupa Direktorata za obrazovanje i kulturu – Evropske komisije, uspostavljanih radi razvoja digitalnog obrazovanja u Evropi.

Dobrinka je doktor psiholoških nauka. Zaposlena je na Univerzitetu u Beogradu ‒ Filološkom fakultetu, Seminaru za društvene nauke. Na polju naučno-istraživačkog rada bavi se razvojem i učenjem dece i mladih u digitalnom i izvandigitalnom okruženju, digitalnom pismenošću učenika i zaposlenih u obrazovno-vaspitnim ustanovama, bezbednim ponašanjem na internetu, digitalnim nasiljem itd. Bogato istraživačko iskustvo stekla je učešćem u brojnim međunarodnim i domaćim projektima (npr. OECD/PISA, Global Kids Online, EU Kids Online, Learning for the 21st Century, CORE, Family Safety Net, Stop digital violence, Škola bez nasilja itd.). (Ko)autorka je većeg broja monografija, naučnih članaka, programa obuka, obrazovno-političkih dokumenata, uključujući Okvir digitalnih kompetencija vaspitača u predškolskoj ustanovi, Okvir digitalnih kompetencija nastavnika i Smernice za primenu digitalne tehnologije u predškolskoj ustanovi. http://dobrinkakuzmanovic.weebly.com/

Dragana Malidžan Vinkić je projektna menadžerka u Centru za obrazovne tehnologije Zapadni Balkan. Ima dugogodišnje iskustvo u sektoru obrazovanja, prvo kao nastavnica srpskog jezika i književnosti, a zatim kao savetnica za inkluzivno obrazovanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Radila je i u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva kao koordinatorka za obrazovanje zadužena za pružanje stručne podrške i izgradnji kapaciteta nacionalnih i lokalnih institucija u oblasti inkluzivnog obrazovanja.

Duša Vuković

Direktorka Računarske gimnazije u Beogradu. Preko dvadeset godina iskustva u nastavi računarske grupe predmeta u Matematičkoj gimnaziji i u Računarskoj gimnaziji u Beogradu. Instruktorka Oracle Akademije za međunarodne obuke stručnog usavršavanja za nastavnike za kurseve baza podataka i Java programiranja. Nosilac zvanja Pedagoški savetnik. Jedan od autor programa nastave i učenja za Odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku po kojem se radi u preko 50 odeljenja u gimnazijama širom Srbije, trener obuka za nastavnike i autor elektronskih udžbenika za rad nastavnika i učenika za predmet Baze podataka u trećem i četvrtom razredu (Petlja).

Autorka više knjiga iz oblasti programiranja, među kojima su i dva odobrena udžbenika za gimnazije za predmet Računarstvo i informatika. Dobitnica nagrada: Кreativna škola 2008/09, Srbija – druga nagrada u kategoriji srednjih škola za projekat “Moderne tehnologije u praktičnoj primeni teorijskih znanja i timski rad učenika” i Evropski forum inovativnih nastavnika, Majkrosoft, 2008, Hrvatska – treća nagrada u kategoriji kolaboracije za projekat “Exploring Science through Bogging” i učešće na svetskom forumu inovativnih nastavnika – Majkrosoft, Hong Кong, Кina.

* * *

Oracle Akademija već 25 godina unapređuje računarske nauke na globalnom nivou, kako bi pospešila usvajanje novog znanja, razvoj veština, inovacije i raznolikost u oblastima tehnologije.

Tokom ovog predavanja će biti predstavljeni načini saradnje sa osnovnim, srednjim i višim školama i fakultetima, kao i nastavni planovi i programi koji su kroz ovu saradnju nastavnom kadru besplatno dostupni. Svi nastavici i profesori mogu da savladaju programe stučnog usavršavanja i da dobiju sertifikate iz oblasti baza podataka i programiranja, a zatim da iste kurseve ponude svojim učenicima i studentima. 

Probrani alati Oracle kompanije mogu besplatno da se koriste za nastavu, a učenici i studenti mogu da dobiju međunarodno priznate sertifikate, i u okviru predmeta Baze podataka u IT odeljenjima u gimnazijama širom Srbije, ali i u drugim školama koji imaju savremene računarske predmete.

Novina u ponudi je kurs „Artificial Intelligence with Machine Learning in Java“ koji može da se implementira u našim školama i na fakultetima kao uvod u oblast veštačke inteligencije i mašinskog učenja, teme koje su sada obavezan deo nastave računarstva i informatike. 

Gordana Plemić, direktorka Udruženja Roditelj ,majka troje dece. U okviru aktivnosti vezanih za zaštitu dece i bezbedno korišćenje interneta, Udruženje RODITELJ od 2011. godine bavi se edukacijama namenjenim roditeljima predškolske dece koje bi trebalo da pruže odgovore na najčešća pitanja i nedoumice, obezbede razmenu iskustava i sticanje znanja i veština koje će roditeljima i njihovoj deci pomoći u uspostavljanju odgovornih navika u korišćenju kompjutera od najranijeg uzrasta.

Ivana Mihić je doktor psiholoških nauka, sa iskustvom u naučnom, ali i svakodnevnom radu sa porodicama. U naučno istraživačkom radu bavi se ranim razvojem i kvalitetom brige o deci. Koautor je više, na dokazima temeljenih, programa podrške porodici. Trener je za profesionalno stručno usavršavanje zaposlenih u sistemu predškolskog vaspitanja i obrazovanja, zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite u oblasti podrške porodicama najmlađih. Kao saradnik UNICEFa aktivno radi na razvoju kvalitetnih praksi rada roditeljima i starateljima. Supervizor je edukativnih programa i programa rada sa porodicama u Centru za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima “Harmonija”, u Novom Sadu. Trenutno je angažovana kao jedan od autora i trenera za program Razigrano roditeljstvo, koji u Srbiji realizuje UNICEF uz podršku LEGO fondacije.

Janika Leoste, doktor nauka iz oblasti obrazovanja i magistar ekonomije i finansija, je vanredna profesorka obrazovne robotike na Univerzitetu u Talinu i postdoktorski istraživač na Tehnološkom univerzitetu u Talinu. Njena istraživanja su fokusirana na obrazovnu robotiku, STEAM obrazovanje, inovacije u obrazovanju, kao i hibridno i kombinovano učenje. Objavila je 60 naučnih radova, uključujući u časopisima kao što su Frontiers ili Francis & Taylor. Od 2019. godine predaje na univerzitetu, uključujući projekte učenja integrisanog sa robotikom i projektno bazirano učenje. Bila je mentor na 12 magistarskih radova i trenutno supervizira 4 doktorska studenta. Prethodno iskustvo Janike uključuje razvoj softvera za računovodstvo i veb-bazirane igre, produkciju crtanih filmova i predavanje iz robotike. Janika je uspešno aplicirala za istraživačka sredstva iz mnogih nacionalnih i međunarodnih izvora, uključujući program EU Horizon Europe – na primer, jedan od njenih projekata je ERA Talents projekat EdTech Talents.

Jasna je vaspitač u PU „Včielka“ od 2010.godine. Trudi se da u svoju praksu uvodi inovacije, privržena je upotrebi digitalnih tehnologija što primenjuje i u radu sa decom,naročito kada su u pitanju digitalne igračke. U dosadašnjoj praksi, učestvovala je na brojnim obukama, seminarima i projektima koji su usko povezani sa tematikom korišćenja digitalnih tehnologija u radu sa decom, imala je priliku i da svoje primere iz prakse prikaže na stručnim skupovima. Učestvovala je u dva ERAZMUS + projekta – „Avanture učenja izvan zidova vrtića i škola“ i „ Upoznajmo se bolje“.

Jelena je rukovoditeljka portfolija za Digitalne inovacije u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji. Ima dugogodišnje iskustvo rada u domenu IKT kako u privatnom sektoru tako i korporaciji. Obrazovanjem se bavi već više od 20 godina u nastojanju da  svakom detetu  omogući da  iskoristi svoj pun potencijal.

Diplomirala na Odeljenju za sociologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nakon toga je pet godina radila u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, gde je u delu obrazovanja vodila projekte poput „Digitalne škole“, konkursa „Digitalni čas“ i inicijative „Klikni bezbedno“, da bi iza rada u ministarstvu dve i po godine provela u Centru za promociju nauke radeći na međunarodnim projektima, popularizaciji i decentralizaciji nauke u Srbiji. Od kraja 2017. se vraća osnovnom i srednjem obrazovanju u domenu informacionih tehnologija kroz rad u Fondaciji Petlja, a promocijom i popularizacijom nauke se i dalje bavi u slobodno vreme.

Kristina je pedagoškinja, zaposlena u CIP-Centru za interaktivnu pedagogiju, na poziciji stručnjakinje za obrazovanje. U dosadašnjem radu bila je posvećena uključivanju dece iz osetljivih grupa u sistem obrazovanja, saradnji i pružanju podrške roditeljima, i zaposlenima u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Voditeljka akreditovanih obuka, autorka programa stručnog usavršavanja, vodiča, članica Pedagoškog društva Srbije.

Zaposlena u kompaniji Oracle Srbija i Crna Gora d.o.o. od 2005 godine, na različitim pozicijama, najveći deo vremena baveći se obrazovanjem. Odgovorna osoba za vodeći filantropski obrazovni program korporacije Oracle za podršku školstvu, Oracle Akademiju, na teritoriji Srbije, Crne Gore, Madjarske i Bugarske.

Oracle Akademija nastavnom kadru iz obrazovnih institucija širom sveta nudi računarske alate koji su im potrebni kako bi mogli da angažuju, inspirišu i pripreme svoje đake i studente da budu sutrašnji lideri i inovatori i pomognu im da ostvare svoje snove.

Već više od 25 godina Oracle Akademija unapređuje računarske nauke na globalnom nivou, kako bi pospešila usvajanje novog znanja, razvoj veština, inovacije i raznolikost u oblastima tehnologije.

Luis je doktor nauka iz oblasti računarskih nauka specijalizovan za veštačku inteligenciju u video igrama i virtualnim agentima. Već niz godina radi sa C#, Java, i Python programskim jezicima. On je preduzetnik i direktor svoje sopstvene tehnološke kompanije. Razvio je različite projekte za 3D, VR i video igre u Unity 3D, i predavač je računarskih nauka i razvoja video igara na univerzitetu.

Matti Rossi je stručnjak za obrazovanje sa 20 godina iskustva, radio je na globalnim obrazovnim problemima kao što je Globalni indeks znanja sa UNDP-om. Pokretao je obrazovne inicijative u Finskoj, kao i u drugim evropskim zemljama, Aziji i Africi. Spaja uloge u akademiji, ekspertizu u obrazovnim alatima i tehnologiji, razvoj nastavnog plana i programa i obuku nastavnika. Matti sada se fokusira na međunarodne obrazovne programe i EdTech saradnje na Univerzitetu u Tallinnu, zastupajući svoju posvećenost napretku STEM istraživanja i obrazovanja na globalnom nivou.

Milan Gospić je od januara 2021. godine na čelu Microsofta u Srbiji kao direktor za zemlju, zadužen za digitalnu transformaciju zemlje, fokusirajući se na strateški razvoj tržišta, kupaca i partnera u eri veštačke inteligencije.

Tokom 2022/23 godine, kao član upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, bio je pokretač Digitalne agende zemlje u saradnji sa ključnim državnim akterima i članovima komore.

Od maja 2023. godine, član je Upravnog odbora Udruženja za e-trgovinu Srbije, jedne od najbrže rastućih digitalnih industrija, donoseći globalna iskustva na lokalno tržište, omogućavajući digitalnu transformaciju i usvajanje veštačke inteligencije.

Sa iskustvom od preko dve decenije u korporativnom sektoru, od kojih je 15 godina na međunarodnim rukovodećim pozicijama u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija, kao regionalni operativni direktor vodećeg telekomunikacionog dobavljača zadužen za Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru, Bugarsku, Makedoniju i Albaniju i kao generalni direktor u Bugarskoj, vodio je prodajne timove, operacije i velike nacionalne infrastrukturne projekte.

Nakon Matematičke gimnazije diplomirao na ETF-u u Beogradu. Prvih sedam godina karijere je radio kao softver inženjer na proširivanju velikih softverskih biznis rešenja. Nakon toga je proveo 10 godina u Majkrosoftu gde je najveći period proveo na razvoju simulacije fizike za video igre kao softver inženjer i vođa tima. U septembru 2023. godine je napravio veliki zaokret u svojoj karijeri i pridružio se Petljinom timu kao savetnik za razvoj. U aprilu 2024. godine postao je direktor Fondacije Petlja.

Milica Brajović,master vaspitač u P.U.11april.Pohadjala seminar vezan za digitalne tehnologije u vrtiću.Sa roditeljima organizovala radionice,,Dete i digitalne tehnologije”. Master rad koji je pisala je bio takodje vezan za upotrebu digitalnih tehnologija u vrtiću. Prisustvovala je susretima vaspitača i jedan od radova je bio vezan za dečije igre uz pomoć Beebota. Prisustvovala online seminarima.Osmislila je razne igre za igru dece u vrtiću povezane sa digitalnom tehnologijom.

Master vaspitač i radi u vrtiću „Vesna“ na Novom Beogradu. Predškolskim vaspitanjem bavi se više od 20 godine. Kontinuirano se usavršava i otvorena je za inovacije koje donosi primena digitalnih tehnologija u vaspitno-obrazovnom radu. Od 2020. godine aktivno se bavi istraživanjem mogućnosti primene digitalnih tehnologija u radu sa decom i roditeljima, kao i implementacijom ovih tehnologija u teme/projekte u cilju podsticanja dece na istraživanje i logičko razmišljanje.

Milica je psihološkinja i samostalna istraživačica.

Miloš Đuričanin od 2018. godine u Nordeusu upravlja strateškim inicijativama koje za cilj imaju unapređenje formalnog i neformalnog obrazovanja, jačanja gejming startup ekosistema i unapređenje poslovnog okruženja, uz poseban fokus na jačanju kapaciteta ekosistemskih organizacija i profesionalnih zajednica. Od 2021. godine, Miloš je i član UO Srpske asocijacije industrije video igara. Pre Nordeusa, Miloš je više od 7 godina radio u Srpskoj asocijaciji menadžera, gde je upravljao programima za razvoj poslovanja najveće poslovne organizacije u Srbiji. U Nordeus fondaciji zadužen je za razvoj strategije podrške obrazovanju.

Mirjana Lazor je školski pedagog u ŠOSO “Milan Petrović“ sa domom učenika u Novom Sadu. 

Posvećena je razvoju inkluzivnog obrazovanja i širenju znanja o načinima korišćenja IKT i asistivnih tehnologija u obrazovnom okruženju. Autorka je (ili koautorka) brojnih priručnika i vodiča za nastavnike: Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju (NSHC,2008); Škola na kvadrat – model povezivanja specijalnih i redovnih škola u Srbiji, (SCh 2010); Asistivna tehnologija u školi (ŠOSO, 2012); Uputstvo za izradu nastavnih materijala u skladu sa principom univerzalnog dizajna (SIPRU,2016); Katalog asistivne tehnologije ( MPNTR RS, 2017); Guidelines for providing open and distance learning to students with disabilities during school closures: Enhancing Inclusive Learning under COVID-19 (SLIBNU, 2020). Bila je koordinatorka UNICEF-ovog projekta „Za svako dete: GLAS“ -2019.

Dobitnica je nekoliko značajnih nagrada i priznanja u zemlji i svetu.

Nataša Anđelković je direktor programa za predškolsko obrazovanje Centra za obrazovne tehnologije Zapadni Balkan. Ona je strukovni vaspitač specijalista sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom, tenutno zaposlena u PU „11. april“ i angažovana kao edukator u Kliker IT centru za decu. Nataša je autor i koautor knjige “Dete i računar u porodici i dečjem vrtiću” (2008), udžbenika za predmet Digitalni svet (2020), više priručnika i brojnih naučnih publikacija, radova, prezentacija i radionica na teme primene i integracije digitalne tehnologije u vaspitno obrazovnom radu. Ona je koautor, realizator i moderator dva akreditovana programa stručnog usavršavanja za vaspitače. Učestvovala je kao trener i koautor u više različitih projekata podržanih od strane Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF-a, kao i u više stručnih usavršavanja u Srbiji i drugim zemljama. Od 2016.do 2018. godine je bila eTwinning ambasador za Srbiju. Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja.

Nebojša Vasiljević je istaknut stručnjak u oblasti informacionih tehnologija i njihove primene u obrazovanju, trenutno na poziciji direktora za veštačku inteligenciju Fondacije Petlje. Njegovo duboko razumevanje tehnologije zajedno sa iskustvom u nastavi, industriji i oblikovanju javnih politika omogućili su mu da ostvari značajan doprinos u unapređivanju digitalnog obrazovanja u Srbiji, a posebno kada je u pitanju učenje programiranja. Svojom stručnošću u oblasti obrade prirodnog jezika (NLP) doprineo je usmeravanju razvojnih aktivnosti Fondacije Petlja ka primeni generativne veštačke inteligencije. Pre angažovanja u Fondaciji Petlja, bio je pomoćnik ministra zadužen za informaciono društvo, kada počinje njegova posvećenost jačanju uloge informacionih tehnologija u obrazovanju. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Univerzitetu u Beogradu.

Pavle je konsultant za Digitalnu Transformaciju i Microsoft cloud usluge. Učestvovao u brojnim aktivnostima i projektima vezanim za korišćenje digitalnih tehnologija u obrazovanju.

Saša Stojanović je pomoćnik ministra Ministarstva prosvete u Sektoru za digitalizaciju u prosveti.

Od 2007. godine zaposlen je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde je i trenutno u zvanju Docenta. Bio je angažovan na većem broju predmet koji se tiču osnova programiranja, programiranja na sistemskom nivou i operativnih sistema, ekspertskih sistema, kao i nekoliko hardverskih predmeta. Trenutno je angažovan na predmetima Mikroprocesorski sistemi, Računarski VLSI sistemi, Programiranje mobilnih uređaja, Sistemski softver, Programiranje u realnom vremenu i Praktikum iz objektno orijentisanog programiranja. Pored nastave na Elektrotehničkom fakultetu, učestvovao je i u izvođenju nastave na fakultetima u Barseloni, Ljubljani, Banjoj Luci i Istočnom Sarajevu.

Od aprila 2017. godine obavlja i funkciju rukovodioca laboratorija Katedre za računarsku tehniku i informatiku. Učesnik je domaćih i međunarodnih istraživačkih projekata koji se tiču razvoja digitalnih tehnologija. Učestvovao je i na nekoliko komercijalnih projekata na kojima se pretežno bavio reverznim inženjeringom za potrebe zaštite intelektualne svojine, odakle je proistekla i tema doktorske disertacije. Objavio je nekoliko radova u priznatim međunarodnim i domaćim časopisima, kao i na poznatim međunarodnim i domaćim konferencijama. Učestvovao je i u izvođenju tutorijala na skupovima međunarodnog i domaćeg značaja. Recenzirao je radove za međunarodne i domaće časopise i konferencije. Autor je i koautor nekoliko tehničkih rešenja.

Sirly je projektni koordinator na Univeritetu Talin u Estoniji.

Spomenka Divljan, stručni saradnik psiholog pedagog, PU “Radost”, Novi Banovci i predsednica NVO Centar za neformalno obrazovanje Drugi korak.

Master vaspitač i radi u vrtiću „Srna“ na Novom Beogradu. Njen stručni i istraživački interes je upotreba različitih vidova digitalne tehnologije u radu sa decom predškolskog uzrasta i razvoj dečjih digitalnih kompetencija. Učestvovala je kao predavač na brojnim međunarodnim konferencijama i skupovima čiji je fokus bio na obrazovnim tehnologijama i njihovim mogućnostima. U svom radu primenjuje tehnologije proširene i virtuelne realnosti, raznovrsne veb alate i Bee-Bot robota kroz gejmifikaciju projektnih i STEAM aktivnosti. Bavi se aktivnim istraživanjem mogućnosti primene Makey Makey uređaja i veštačke inteligencije u radu sa predškolskom decom.

Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja kancelarije UNICEF u Srbiji. Posvećena je obezbeđivanju pristupa kvalitetnom obrazovanju i poboljšanju mogućnosti za svu decu, posebno onu iz marginalizovanih zajednica i decu izbegličkog porekla. Sa više od 20 godina iskustva, Tanja je liderka i menadžerka sa iskustvom u reformama obrazovanja na nivou sistema. Tanjina ekspertiza leži u razvoju politika, praćenju i implementaciji, stečena kroz rad sa NVO, vladama i UNICEF-om u različitim zemljama uključujući Srbiju, Slovačku, Severnu Makedoniju, Grčku i Jordan. Više od deset godina vodi različite inicijative UNICEF-a i inicijative usmerene na poboljšanje ranog učenja, podsticanje inkluzije, poboljšanje kvaliteta obrazovanja, prevenciju nasilja, promovisanje antidiskriminacije i prevencije napuštanja školovanja. Tanja je magistrirala politiku obrazovanja i produbila svoje znanje kroz program Pravednost, Kvalitet i Liderstvo na Postdiplomskoj školi obrazovanja Harvard (SAD).

Posvećena je unapređenju globalnog obrazovanja, nastoji da proširi i obogati prilike za decu širom sveta.

Uglješa je direktor programa za visoko obrazovanje Centra za obrazovne tehnologije Zapadni Balkan.

Od septembra 2015. godine izabran je u zvanje docenta na Fakultetu tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu. Izvodio je i izvodi nastavu na predmetima Elektronsko poslovanje, Strateški menadžment, Upravljanje troškovima na projektu, Poslovne strategije (MBA). Pored nastave u Novom Sadu držao je i vežbe na diplomskim i poslediplomskim studijama na Blumbsburg Univerzitetu u Pensilvaniji na predmetima Uvod u informacione tehnologije i Menadžment informacioni sistemi. Na poziciji asistent menadžera Cisco instituta za preduzetništvo u Novom Sadu je radio od 2008. do 2013. godine. Nakon čega učestvuje u osnivanju Laboratorije za učenje na daljinu na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment. Od januara 2015. godine izabran je za člana stručnog tima u tematskoj grupi „Nacionalna grupa za IKT i online učenje” ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u okviru Otvorenog metoda koordinacije EU u oblasti obrazovanja i obuke. Doktorat je odbranio 2015. godine pod naslovom “Razvoj modela sistema za kolaboraciju i njegov uticaj na organizacione performanse preduzeća”. Bio je na dvogodišnjoj specijalizaciji u Sjedinjenim Američkim Državama gde je završio master program MBA, a kao istraživač je bio na CEEPUS međunarodnoj razmeni na Technikum Univerzitetu u Beču, CAMPUS02 Univerzitetu u Gracu, i u okviru Erasmus Mundus programa EM2STEM proveo je mesec dana na City Univerzitetu u Londonu 2012. godine. Bio je na jednogodišnjoj specijalizaciji u toku doktorskih studija na Univerzitetu u Varšavi, u okviru Erasmus Mundus EM2SIGMA programa za doktorante u toku školske 2013/2014. godine. Nakon odbrane doktorata odlazi na šestomesečni post-doktorat, program mobilnosti EM2SIGMAAgile, na City Univerzitetu u Londonu. Kao docent držao je nastavu na Kaunas tehničkom univerzitetu u Litvaniji, CAPMUS02 univerzitetu u Austriji, Pen State univerzitetu u SAD, kao i Tehničkom univerzitetu u Krakovu u Poljskoj.

Uglješa je radio kao Savetnik Ministra za inovacije u Vladi Republike Srbije od juna do novembra 2018. godine.

Od juna 2019. godine obavlja funkciju glavnog urednika časopisa International journal of industrial engineering and management.

in

Radi kao vaspitač 37 godina u P.U.11april.Učestvovala je na stručnim susretima sa radovima,a jedan od njih je vezan i za digitalne tehnologije.Odradila je niz radionica vezane za korišćenje Beebota u svakodnevnoj igri dece u vrtiću.Pohadjala je seminar vezan za digitalne igre i odradila niz radionica sa roditeljima o upotrebi digitalnih tehnologija u vrtiću.

Vaspitač u Predškolskoj ustanovi “Včielka” Bački Petrovac, objekat Maglić. Višu školu za obrazovanje vaspitača završila u Novom Sadu, a potom i Visoku strukovnu školu i zvanje strukovni vaspitač. Tokom 19 godina radnog iskustva u grupi uviđa važnost prilagođavanja novim tehnologijama i korist primene istih u procesu istraživanja i sticanja novih saznanja kod dece. Niz godina koristi digitalne igračke u radu sa decom tokom trajanja projekata, učenju i igri. Učestvovala u Erazmus+ (KA2) projektu gde je bila koautor e-priručnika “Avanture učenja izvan vrtića i škola”. Kao koordinator tokom obuke za praktičare: “Podrška razvoju digitalnih kompetencija praktičara u predškolskim ustanovama”, stekla veoma vredno iskustvo radeći na kreiranju digitalnog resursa sa svojim timom. Kroz razlićite oblike stručnog usavršavanja proširuje svoja znanja, praktično ih primenjuje, kako iz ove tako i drugih oblasti.

Zlatko Grušanović je direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Doktor filoloških nauka, profesor srpskog jezika i književnosti sa opštom književnošću. Završio je Filološki fakultet na Univerzitetu u Beogradu, gde se specijalizovao za srpsku književnost i jezik. Na Fakultetu dramskih umetnosti magistrirao je na temu dramaturgije Ljubomira Simovića. Od početka karijere 2003. godine, radio je kao profesor srpskog jezika i književnosti, bibliotekar, i direktor škole. Član je upravnog odbora Društva direktora škola Srbije od 2013. i učestvovao je u razvoju obrazovnih politika. Za doprinos obrazovanju dobio je Svetosavsku nagradu 2015. godine. Grušanović je autor udžbenika, vodiča za nastavnike, i naučnih radova, režirao je i pisao drame, posebno se posvećujući inkluzivnom obrazovanju i umetnosti.