Vaspitač sa 25 godina radnog iskustva, autor stručnih radova, prezentacija i materijala za učenje, objavljivanih u stručnim časopisima i prezentovanih na stručnim konferencijama, kao što je „Digitalno obrazovanje 2020“. Uključena u različite međunarodne programe i projekte. Autor bloga na kome piše o primeni novih tehnologija u radu sa predškolskom decom i profesionalnom usavršavanju vaspitača.

“Virtuelni vrtić” je zajednički projekat vaspitača iz zemalja u okruženju, nastao sa idejom razmene znanja, iskustava i ideja o kreiranju i upotrebi digitalnih alata u radu sa decom, saradnji i razmeni sa roditeljima i kolegama.

Profesor Visoke škole za vaspitače u Vršcu. Redovno angažovan u nastavi IKT predmeta Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Visoke škole „Sirmium“ iz Sremske Mitrovice. Učesnik mnogobrojnih projekata finansiranih sredstvima EU i autor udžbenika Informatički praktikum i Primena IKT u vaspitno-obrazovnom radu.

Prezentacija razmatra Novi pravilnik, standarde, EU smernice, dokumentaciju. Šta su stvarno IKT kompetencije? Kako koristiti informacije, kompjutere, pametne uređaje, robote… Kultura upotrebe digitalnih tehnologija u funkciji razvijanja programa.

Diplomirani inženjer industrijske informatike. Rođen u Boru, 1980. godine. Student doktorskih akademskih studija na studijskom programu Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo Fakulteta tehničkih nauka u Čačku. Trenutno zaposlen kao asistent na Tehničkom fakultetu u Boru, uža naučna oblast Automatika i računarska tehnika. Član IEEE Computer Society i IEEE Computational Inteligence Society.

U nastavi na visokoškolskim institucijama uglavnom su u upotrebi softveri renomiranih proizvođača. Nova dešavanja navode na razmišljanje da li se u nastavi aktivno može primeniti i open source softver i da li su stečena znanja konkurentna na tržištu.

Radi u osnovnoj školi više od 20 godina i predaje hemiju na engleskom jeziku u projektu dvojezične nastave. Ima iskustva u radu sa decom sa posebnim potrebama kao i sa talentovanom decom. Vodila je različite radionice sa temom upotrebe digitalnih inovacija u nastavi na STEM konferencijama u Briselu, Varšavi, Ljubljani i Beogradu. Aktivna je kao voditelj seminara u projektu  “Škole za 21. vek“ ispred Britanskog saveta u Srbiji i spoljni saradnik Zavoda za vrednovanje u Beogradu.

AR tehnologija omogućuje nam da putem aplikacije kroz ekran nekog uređaja, najčešće mobilnog telefona, vidimo elemente koji ne postoje u stvarnom životu. Ti elementi proširuju stvarnost oko nas, ali samo kad je gledamo kroz ekran . Aplikacije kao sto su A-class, Aurasma i slično omogućuju prepoznavanje pojmova i tema iz nastave na prilagođen način za svakog učenika. Ovaj način rada uklopljen u nastavu olakšava napredak učenika koji imaju poteškoće u učenju. Prednost je što se ovaj oblik rada može primeniti i u kućnim uslovima tokom primene online nastave kao i pri posebnim uslovima rada kada nastavnik proceni da je moguće.

Diplomirani matematičar, smer  „Računarstvo i informtika“, 30 godina radnog staža od čega 27 godina kao gimnazijska nastavnica i 3 godine u MPNTR, kao pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i savetnik za IKT. Autor i/ili realizator velikog broja programa stručnog usavršavanja za nastavnike iz oblasti primene IKT. Desetogodišnje iskustvo u primeni Mudl platforme za učenje na daljinu u nastavi.

Komunikacija je osnov svake obrazovne aktivnosti – obrada, obnavljanje, vežbanje, domaći zadaci…U onlajn prostoru osnovni vid komunikacije je pisana reč, a susreti uživo su dragocenosti koje ne treba rasipati. Kako (i zašto) to sprovesti u praksi?

Stefan Simović je student doktorskih studija na na Fakultetu medicinkih nauka, Univerziteta u Kragujevcu gde radi kao asistent i član tima za međunarodne projekte. Takođe radi kao lekar na Klinici za kardiologiju, Kliničkog centra Kragujevac. Bavi se naučnoistraživačkim radom iz oblasti digitalne medicine, kardiologije i fiziologije.

Praktična nastava kliničkih predmeta tokom COVID19 pandemije je suočena sa velikim brojem poteškoća, a glavni problem je nedostatak kontakta sa pacijentom. Međutim, razvojem digitalnih tehnologija mogućnosti za prevazilaženje ovih problema su unapređene.

Tanja Ranković predvodi implementaciju programa obrazovanja UNICEF-a u Srbiji. Pored pružanja strateške i ekspertske podrške državnim institucijama u planiranju, operacionalizaciji i praćenju reformskih inicijativa u oblasti obrazovanja, naročito u pogledu kvaliteta obrazovanja, inkluzije i učenja u ranom detinjstvu, UNICEF kroz svoj rad u oblasti obrazovanja doprinosi daljem razvoju digitalizacije u obrazovanju i širenju inovacija. Poseduje dugogodišnje iskustvo u radu na javnim politikama u oblasti obrazovanja i razvoja ljudskog kapitala u Vlade Srbije kao i u NVO sektoru u inostranstvu. Tanja je pokrenula niz inicijativa koje imaju za cilj realizaciju različitih sistemskih projekata u oblasti obrazovanja u Srbiji uključujući digitalizaciju u obrazovanju, reformu predškolskog vaspitanja i obrazovanja, unapređenje inkluzije itd. Tanja je diplomirani filolog i master Obrazovnih politika.  Za oblast obrazovne politike stručno se usavršavala na brojnim programima u zemlji i inostranstvu kao i na Harvard Graduate School of Education USA.

Tanja Ranković predvodi implementaciju programa obrazovanja UNICEF-a u Srbiji. Pored pružanja strateške i ekspertske podrške državnim institucijama u planiranju, operacionalizaciji i praćenju reformskih inicijativa u oblasti obrazovanja, naročito u pogledu kvaliteta obrazovanja, inkluzije i učenja u ranom detinjstvu, UNICEF kroz svoj rad u oblasti obrazovanja doprinosi daljem razvoju digitalizacije u obrazovanju i širenju inovacija. Poseduje dugogodišnje iskustvo u radu na javnim politikama u oblasti obrazovanja i razvoja ljudskog kapitala u Vlade Srbije kao i u NVO sektoru u inostranstvu. Tanja je pokrenula niz inicijativa koje imaju za cilj realizaciju različitih sistemskih projekata u oblasti obrazovanja u Srbiji uključujući digitalizaciju u obrazovanju, reformu predškolskog vaspitanja i obrazovanja, unapređenje inkluzije itd. Tanja je diplomirani filolog i master Obrazovnih politika.  Za oblast obrazovne politike stručno se usavršavala na brojnim programima u zemlji i inostranstvu kao i na Harvard Graduate School of Education USA.

Vesna Kartal poseduje dugogodišnje iskustvo u oblasti obrazovanju u razrednoj nastavi, rukovđenju školom, eksternog vrednovanju rada ustanova, izradi standarda postignuća i kriterijumskih testova za učenike, podršci profesionalnom razvoju nastavnika i vaspitača kroz vođenje seminara i učešće u izradi priručnika.

Interdisciplinarni kursevi za učenike gimnazija su kreiralni zajedničkim snagama Inicijative „Digitalna Srbija“ i Fondacija Petlja u saradnji sa UNICEF-om. Kursevi su kreirani na osnovu zvaničnih programa nastave i učenja, definisanih opštih međupredmetnih kompetencija kao i standarda postignuća za kraj opšteg srednjeg obrazovanja. Interdisciplinarni kursevi brišu granice izmedju nastavnih predmeta, nastavu premeštaj u  digitalni prostor, a ipak omogućavaju interakciju među učenicima i nastavnicima. Prvi od tri planirana kursa obrađuje fenomen epidemije, a motivacija za izbor ove teme je očigledna.

Vesna Kostić, nastavnik istorije u OŠ „Jovan Dučić“ u Beogradu. Redovno se usavršava u zemlji i inostranstvu Ima više nagrada i objavljenih stručnih radova, vezanih za nastavu istorije i za vannastavne aktivnosti. Spoljni je saradnik ZUOV.

Detektivi sedmaci rešavaju zagonetne pojmove iz društvenih i prirodnih nauka, povezuju postojeća znanja i primenjuju ih u novim situacijama. Svaki novi klik otkriva deo slagalice, uzbuđenje raste i povećava želju za razotkrivanjem misterije!

Vesna Radulović

Vesna Radulović je prosvetna savetnica, zaposlena u MPNTR u Školskoj upravi Novi Sad. Posvećena je stvaranju podsticajnog okruženja za učenje i razvoj dece/učenika, unapređivanju kompetencija nastavnika kao stručnjaka za učenje i refleksivnih praktičara sa kojima gradi zajednice učenja radi unapređivanja razumevanja novih koncepata u cilju efektivnije i efikasnije implementacije istih.

“Profesionalni razvoj se određuje kao proces signifikovanog i doživotnog iskustvenog učenja pri kojem pojedinac razvija, osmišlja svoja RAZUMEVANJA (conceptions) i MENJA SVOJU PRAKSU.”

Koja nova razumevanja su nas dovela do menjanja pedagoške prakse u oblasti nastave i učenja u onlajn okruženju?

Osnovnu i srednju školu završio u Šapcu, nakon toga u Novom Sadu upisuje Fakultet sporta i fizickog vaspitanja. Zavrsava osnovne i master studije, trenutno sam apsolvent na doktorskim studijama. Autor pet naučnih radova, bivši prvak Srbije u maratonu, aktivan sportista, radi kao trener osoba sa invaliditetom i dece sa posebnim potrebama. Bavi se i mogućnostima primene informaciono komunikacionih tehnologija u sportu i fizickom vaspitanju.

Područje fizičke aktivnosti i njenog uticaja na zdravstveni status kako opšte, tako i školske
populacije i posebnih društvenih grupa predmet je velikog broja naučnih istraživanja. Značaj
upražnjavanja fizičke aktivnosti i njenih benefita potvrdile su mnogobrojne studije, međutim aktuelna epidemiološka situacija još više ističe značaj izbegavanja sedentarnih aktivnosti i adekvatnog nivoa fizičkog vežbanja u uslovima smanjene interakcije među ljudima i socijalne izolacije. Restriktivne epidemiološke mere obuhvatile su i privremenu obustavu rada školskih ustanova što je svakako izložilo decu povećanom riziku od sedentarnih ponašanja i smanjenju obima svakodnevne fizičke aktivnosti. Predmet ovog istraživanja bilo je ispitivanje mogućnosti primene informaciono-komunikacionih tehnologija u nastavi fizičkog vaspitanja na daljinu.